Podešavanja / Settings

Kolubarska bitka je ušla u istoriju ratovanja i dan-danas se izučava u vojnim školama širom sveta, jedna mala vojska za koju se već mislilo da je poražena uspela je da pobedi mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. Kada je poraz bio na vidiku, proradio je srpski inat. Vojska koja je oskudevala u svemu, od hrane i odeće do […]

Vojske Srpska vojska Vrhovni komandant srpske vojske je bio regent Aleksandar I Karađorđević, a načelnik štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik. Uoči Kolubarske bitke, srpska vojska je bila raspoređena na frontu širine 120 kilometara i imala je oko 270.000 vojnika, 426 topovaa i 180 mitraljeza.3) U borbama su učestvovali: Prva armija, pod komandom najpre Petra […]

Голобради, тек замомчени, још са распоредом часова и предавања у глави, српски ђаци, оно најбитније и најважније што смо имали те 1914. године, громко и пркосно су певали и марширали право у смрт, преносећи тако причу о 1.300 каплара право у бесмртност. Ако бисмо их упоређивали са цвећем, 1.300 каплара су били најлепши, тек процвали, […]

Budući da je vojna gotovost Austougarske u „Velikom ratu“ bila brojčano veća od Srpske, bilo je jasno da će našoj zemlji biti potreban svaki vojno sposoban muškarac u odbrani otadžbine. Međutim, kako se mislilo i na budućnost ratovanja, najveći deo njih sklonjen je u Skoplje, gde su pohađali Vojnu školu za starešine. Svi oni koji […]

Austrougarski general Oskar Poćorek je na Srbiju krenuo sa 400.000 vojnika i 400 topova. Suprostavilo mu se 270.000 srpskih vojnika sa 426 topova. Posle poraza na Mačkovom Kamenu, srpska vojska se našla u izuzetno teškom položaju i bila je primorana na povlačenje. Uz sve to, u noći 14. novembra ranjen je i general Petar Bojović, komandant Prve armije. Na njegovo mesto imenovan je […]

Браћо и сестре, србски родољуби, велико нам је задовољство да вас обавестимо да удружење Србски Светионик организује Колубарски марш по трећи пут (18 км) у недељу 11. децембра 2016. године. Биће организован полазак аутобусима из Београда за Љиг у 6:00 сати, са главне железничке станице, код Плаве локомотиве. Колубарска битка је једна од најзначајнијих у […]

NIŠ – Povodom Dana kopnene vojske Srbije i Dana pešadije, pripadnici kopnene vojske organizovaće u subotu, 19. novembra u Nišu, taktičko-tehnički zbor naoružanja i vojne opreme. Naoružanje i vojna oprema biće izloženi na pet lokacija u gradu i to na Trgu kralja Milana, keju ispred Gradske kuće, u Tvrđavi, u Parku Svetog Save i u […]

НОВИ САД – На данашњи дан 1914. године почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. […]

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvorio je danas 44. kosidbu na Rajcu i položio venac na spomenik junacima Kolubarske bitke.

Mnogo skromnije nego što bi trebalo, u Srbiji se obeležava 3. decembar, dan kada je 1914. godine otpočela kontraofanziva srpske vojske u sklopu čuvene Kolubarske bitke. Ona se u svim vojnim školama u svetu izučava kao jedinstven primer genijalne vojne strategije đenerala Živojina Mišića, komandanta Prve armije Vojske Kraljevine Srbije.

Krunski savet princa Aleksandra Karađorđevića saopštio je da se država Srbija prema njemu ponela uvredljivo i protokolarno ga ponizila.

U okviru spomen hrama Svetog Dimitrija u Lazarevcu uz vojne i državne počasti obeležen je vek od Kolubarske bitke, najznačajnije bitke između vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu.

Gorčina poraza u ratovima iz rane mladosti, potstiče ga na izučavanje detaljnih uzroka i istraživanje motivacije običnog vojnika, kao ključnog činioca u oslobodilačkoj borbi.

U Prvom svetskom ratu grad na Kolubari bio epicentar velike epidemije pegavog tifusa, koji je nemilice kosio. Opaka bolest brzo se širila i odnela više od 7.500 života, dnevno umiralo po stotinu ljudi

Teško ranjeni pukovnik Živojin Bacić, sa dvojicom vojnika, poslednji držao odstupnicu na položaju Kamalj. Srpski vojnik se nikad ne predaje – poslednje Bacićeve reči

Kolubarska ili Suvoborska bitka najznačajniji je okršaj između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu. Vođena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu dugom više od 200 kilometara. Okončana je ofanzivom Prve armije pod komandom generala Živojina Mišića protiv neuporedivo brojnijeg i opremljenijeg neprijatelja, u trenutku kada je ceo svet očekivao vesti o kapitulaciji Srbije.

Mnogo skromnije nego što bi trebalo, u Srbiji se obeležava 3. decembar, dan kada je 1914. godine otpočela kontraofanziva srpske vojske u sklopu čuvene Kolubarske bitke. Ona se u svim vojnim školama u svetu izučava kao jedinstven primer genijalne vojne strategije đenerala Živojina Mišića, komandanta Prve armije Vojske Kraljevine Srbije.

Nekoliko dana pre svečanosti povodom 50 godina od Prvog svetskog rata, u decembru 1964. godine, po nalogu Jovana Veselinova, tadašnjeg predsednika Centralonog komiteta saveza komunista Srbije, na mermernoj ploči koja se nalazi u Spomen-kosturnici Kolubarske bitke, u kripti Crkve Svetog velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu, prepravljen je podatak o broju Srba koji su učesvovali u ovom sukobu, sa 250.000 na partiji prihvatljivijih 120.000!

O odnosu komunista prema srpskoj istoriji najbolje govore podaci u Spomen-kosturnici Kolubarske bitke. Veselinov tražio da se cifra od 250.000 učesnika smanji na 120.000

Koja je to svest koja mora da se promeni zarad datuma i kako se u Srba razmišljalo dva veka unazad?