Podešavanja / Settings

Српска историја је, нажалост, неретко прилично сурова и неправедна према својим великанима, а историјско памћење нашег народа и наша колективна свест често су нас кроз турбулентне деценије и векове напуштали и бледели. Један стари, европски народ попут српског, који је човечанству подарио бројне научнике, књижевнике и сликаре, војсковође и јунаке, добротворе и спортисте, не би […]

Чукур чесма има велику сентименталну вредност и сведок је краја једне епохе обележене оковима робовања Турцима. Успомена на један од битнијих догађаја новије историје Београда који се одиграо 15. јуна 1862. године, остао је сачуван у легендама које су препричаване претходне 154 године. Сава Петковић несрећни јунак догађаја на Чукур чесми постао је симбол отпора […]

Vojni istoričar Branko Bogdanovića pronašao je svedočanstvo iz 1876. italijanskog dobrovoljaca Đuzepea Barbanti-Brodana koji je 21. septembra te godine posetio konak u Topčideru i video „kuršum oko koga je bila zgrušana krv, a koji je bio izvađen (iz tela Mihaila Obrenovića) upravo ovde (u Konaku) čim je bio ranjen“.

Međutim, 2003. godine je otkriven originalni dokument sa posvetom koji je knez Mihailo uputio za rođendan Kleopatri Karađorđević (1835-1855), kasnije udatoj Petronijević.

Sredinom 19. veka, u doba vladavine kneževa Aleksandra Karađorđevića, kao i Miloša i Mihaila Obrenovića, osnovna spoljnopolitička glavobolja Srbije počinjala je na zidinama Kalemegdana, odnosno još u delu varoši koju je činio centar Beograda „unutar šanca” i u kome su, pored Srba, i dalje živeli Turci.

Na današnji dan 1876. godine sa Beogradske tvrđave je skinuta turska zastava, koja se 350 godina vijorila nad gradom.

Na današnji dan 1867. godine Turci su predali ključeve Beograda i drugih gradova srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, što je bio završni čin u dugom procesu političkog oslobađanja tadašnje Kneževine Srbije od turske vlasti.