Podešavanja / Settings

Paralelno, uspostavljen je i orden Miloša Velikog, kaže istoričar Radoš Ljušić. Prema njegovim rečima, Miloša Obrenovića do tog trenutka niko nije oslovljavao Miloš Veliki. Zakon o ordenu Miloša Velikog donet je 17. decembra 1898. godine. Potpisao ga je Aleksandar Obrenović, a ukinut je nakon njegovog ubistva 1903. godine. U zakonu se ističe da se orden […]

Многи заговорници за династију Карађорђевић и данас воле да кажу да је Обреновиће стигла тзв кумовска клетва када је кнез Милош Обреновић наредио убиство вожда Карађорђа! Од толиких знаменитих Срба и великих јунака које је побио (попут првог српског владике у устаничкој Србији Мелентија Никшића, Петра Молера, Стојана Чупића, Павла Цукића, Младена Миловановића итд.), кнез […]

На почетку трибине, Граовац је рекао да титула „оца модерне Србије”, настала у Српској револуцији, припада Ђорђу Петровићу Карађорђу који је на Сретење Господње 1804. године понео барјак слободе као вођа Првог српског устанка и све до краја био кључна личност у доношењу готово свих одлука важних за судбину устанка. Међутим, избор Милоша Обреновића за […]

Милош Обреновић у уџбеницима представљен на потпуно други начин. Спис који за Вукова вакта није публикован (по његовој жељи отворен је тек 1901. године) даје реалну слику живота у тада вазалној Кнежевини Србији којом управља неограничени господар живота и смрти – кнез Милош Обреновић. Иако стручној јавности познат, овај Вуков запис сада је први пут […]

Нико не зна када је рођена Вишња, нити се зна где, а ни како се презивала. Према мишљењу Радомира Илића, она је рођена у Доњој Трепчи, али усмена предавања помињу и Горњу Трепчу, као и Горњу Горевницу. Илић сматра да је рођена у породици Урошевић, а народ је памти као Гојковићеву кћер. Чија год да […]

Donošenje Sretenjskog ustava bilo je plod višegodišnje borbe za ustavnost Srbije, čime su udareni temelji njene moderne državnosti.

Duboko u 19. veku, i posle sticanja nezavisnosti od Osmanlijskog carstva, za carinu se u Srbiji koristila turska reč, đumruk. Prvu carinarnicu, đumrukanu, sa skelom, ustanovio je vođ prvih ustanika Karađorđe Petrović na Ostružnici 1804. godine.

Tajni plan Miloša Obrenovića i Sigmunda fon Herdera o industrijalizaciji Srbije podrazumevao je geološka istraživanja. Herderov putopis otkriva knjaza kao vizionara koji je planirao industrijsku revoluciju

Koje su najpoznatije gradjevine Kneza Miloša u Beogradu

Slike kneza Miloša, ustanika u Takovu 1815, kao i ostala dokumenta s početka stvaranja srpske državnosti okačena po zidovima, puna su buđi i skoro neprepoznatljiva.

Da bi proširio Beograd i van šanca turske tvrđave, knez Miloš Obrenović je tokom svoje prve vlade naredio da se kolari i kovači isele iz beogradske Savamale i da nasele prazan prostor koji se pružao od Stambol-kapije ka Slaviji. Niko nije hteo da ide iz starog kraja. Novo mesto je gotovo do juče bila prljava baruština, obrasla ševarom. U nju su dolazili samo lovci, tražeći divlje patke. Jedne naročito oštre zime silazili su i vukovi. To mesto je današnja glavna saobraćajna arterija, kasnije nazvana Terazije.

Tri srpska studenta posetila su 1865.godine, u Parizu, izložbu francuskih ratnih trofeja, dobivenih u razno doba i od raznih naroda. U odeljenju gde su bili francuski trofeji dobiveni samo od Turaka, u raznim ratovima između Francuske i Turske, sreli su dva Turčina, u civilnim odelima, sa festovima na glavi

Споразумео би се и са САД и са Русијом, ако би било немогуће – само са једном.Кнез Милош Обреновић (1780-1860, владао од 1815 до 1838 и од 1859 до 1860), вођа Другог српског устанка, родоначелник најмлађе српске династије и утемељитељ аутономне српске државе, важи и данас као најмудрији и најпредузимљивији владар нововековне Србије. Симбол политике […]