Podešavanja / Settings

Виши кустос Војног музеја у Београду Душанка Маричић подсећа да је та институција, чији је оснивач краљ Милан Први Обреновић, претрпела велика разарања током два светска рата и у пљачкама 1915, 1941. и 1944. године нестали су бројни музејски предмети који су припадали српским династијама. Обновљени Војни музеј у Краљевини Југославији имао је одељење народне […]

Једина чињеница свима позната је да су богати. Међутим постоје и оне тајновите и занимљиве ствраи о њима које укључују тајна друштва, ратове, инцесте итд. Када имају више новца него што то јавност мисли, једини начин да га задрже је да се међусобно жене, што су и урадили. Ротшилдови су тако спречили да неко са […]

Na putu ka Ruskoj imperiji funkcija predsednika može da se preimenuje u Vrhovnog vladara koji će, dok budući monarh bude odrastao (čiju kandidaturu će konačno ustanoviti Zemski sabor), biti zastupnik, regent.

Stefan Krkobabić (27), čiji je pokojni deda Jovan bio potpredsednik Vlade, a otac Milan je direktor „Pošte“, imenovan je za potpredsednika Privredne komore Beograda (PKB).

Beše jednom jedna srpska dinastija. Nemanjići. U istoriji su upisani kao najveći zadužbinari, ali i mudri vladari koji su brinuli o narodu. U Srba su i danas najomiljeniji. Upravo zbog toga, mnogi bi voleli da u svom rodoslovu pronađu vezu sa njima.

Đorđe Obrenović-Hristić, vanbračni sin Kralja Milana i Artemize Hristić. Nepoznati Obrenović.

Hvaljena i kuđena, uzdizana pa potiskivana, obožavana, zatim omražena – dinastija Obrenovića Srbiji je ostavila obimnu, dragocenu muzejsku zaostavštinu o sebi samoj, što neodvojivo znači i o Srbiji. Prvi put, sve istorijske dragocenosti koje se čuvaju u muzejima i srodnim institucijama, prikupljene su na jednom mestu – u trodelnom istraživačkom projektu “Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije”.

Tradicionalna izložba-forum „Pravoslavna Rus“, koja se održava u centralnoj moskovskoj sajamskoj hali „Manjež“ od 4. do 12. novembra, ove godine posvećena je 400-godišnjici Kuće Romanovih.

Povodom 400-godišnjice dinastije Romanovih, koja se slavi ove godine, u livnici crkvenih zvona Tutaeva u Jarolavskom regionu, biće izliveno neobično zvono. Inicijatori su rođaci poslednjeg ruskog imperatora Nikolaja Drugog.

Mnoge su se ptice u našem kokošinjcu kitile tuđim perjem. Danas je prilika da se osvrnemo na ta kreštanja. Isključivo činjenicama.

Vreme smutnje u Rusiji (kraj 16. veka) kao da je istorijski obrazac za stanje u Srbiji danas. Smutnoe vremя ili smutno vreme, period je u istoriji bratske Rusije koji je odneo dva miliona života, za samo petnaest godina!

Dok „put u Evropu“ postaje autoput koji Velja i Mrka već preko 10 godina grade pre roka, dinastija Krkobabić je predstavila dofena – prestolonaslednika unuka.

Pruski nasledni princ, Georg Fridrih fon Hoencolern (Fridrih IV), rodio se 1976. u Bremenu. Bavi se privatnim poslom, (rukovodi tehnološkom kompanijom), rezervni je major Bundesvera. Ima i počasnu obavezu: već dve godine odgovara za ekonomiju nemačke armije i isplatu zarada.

Stefan, unuk potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića i sin direktora JP PTT Milana Krkobabića, po završetku fakulteta postao funkcioner u Privrednoj komori Beograda

Povodom pola vek postojanja Istorijskog muzeja Srbije publiku prilikom posete postavkama očekuju i „detalji” za uspomenu

Proslavljamo četvorovekovni jubilej opštenarodne pobede u Smutno vreme u okviru kojeg 400-godišnjica stupanja dinastije na presto apsolutno zauzima svoje pravedno i dostojno mesto. Odluka Velikog crkvenog i zemskog sabora 1613. godine o pozivu roda Romanovih na presto bila je kulminacija i potvrda rezultata nacionalno-oslobodilačke borbe. Ona je obezbedila obnavljanje državnosti, zakonitog nasleđa i legitimnosti.