Подешавања / Settings

Од 1995. до 2008. је дуг Грчке био стабилан, иако релативно висок и кретао се негде од 100 до 110% БДП-а, а онда почиње енормно задуживање, уз увете по којима Грчка никада неће изаћи из дужничког ропства. Национални дуг Грчке тренутно износи преко 320 милијарди евра, нешто више од 190% БДП-а. Годишње камате на дуг […]

Немачке банке биле су због еура потпуно заштићене јер су се измакле валутном ризику до којег долаи у случају брзог пада курса. Немачке и француске банке су имале привилегиј да због свог положаја на јефтин начин позајмљују новац код Европске централне банке те да га по вишој каматној стопи изнајмљују грчким тражиоцима кредита.

Међу мерама које су грчки посланици прихватили су: подизање пореза на додату вредност (ПДВ), независност статистичке службе, смањење пензијаа, јачање финансијског сектора, смањење ненаплативих зајмова и елиминисање политичког утицаја на банкарски сектор, приватизација државних фирми, продаја странцима електродистибуционе мреже, укидање синдикалних права…

Лидери деветнаест земаља коjе чине еврозону су после маратонског самита у Бриселу успели да постигну договор о новом пакету помоћи за Грчку и останку те земље у систему заjедничке валуте.

Економски курс Јаниса Варуфакиса је мало сумњив, сматра Ф. Вилијам Енгдал, називајући грчког политичара „тројанским коњем“ у Сиризи.

Грчка ће вероватно напустити еврозону и ЕУ уколико не постигне споразум са кредиторима, саопштила је централна банка земље, а преноси АФП.

Атина је већ одложила плаћање ММФ-у и сад очајнички покушава да са Бриселом разговара о седам милијарди долара, а да не направи никакве уступке. То показује да је крај Грчке на видику.

Међутим, оставимо ли по страни реторику и револуционарни фолклор Ципраса и Вароуфакиса и њихових колега из странке, чињеница је да они до сада нису испунили готово ниједно обећање.

Руски министар финансија Антон Силуанов нагласио да је његова земља спремна да финансијски помогне левичарску владу у Атини, што је многе подстакло на спекулације о блиској вези две земље.

Победа странке „Сириза“ на јучерашњим грчким изборима међу Србима је дочекана са мешавином наде – да ће се Алексис Ципрас можда усудити да пркоси Бриселу и Берлину – и опреза, јер би се врло лако могло десити да и ова странка буде само још један тројански коњ Атлантске Империје. Повод за потоњи осећај сигурно је и непријатељски став Сиризе према Цркви. С друге стране, Ципрасову победу су поздравили суверенисти широм Европе – међу којима су и „десничари“ попут Марин ле Пен.