Подешавања / Settings

Петар је био пресрећан кад је чуо да ће лекари можда успети да му спасу ногу.

Осмогодишњи Гојко Ђурић брине о болесном оцу и домаћинству у Љељенчи код Бијељине. Отац Петар, коме је стабло тешко повредило ногу, у понедељак примљен на ВМА

Петар Ђурић, Гојков отац, јутрос је отпутовао у Београд на операцију ноге.

Откако се сазнало за тужну причу о малом хероју Гојку Ђурићу (8) из села Љељенче код Бијељине, који живи са болесним оцем Петром у трошној кући и брине се о њему, не престаје да стиже помоћ са свих страна.

Храна, слаткиши, новац, техника и играчке и јуче су пристизали на адресу малог Гојка Ђурића (8), који већ годину и по дана у тешким условима сам брине о непокретном оцу Петру (53)!

Ништа ми није тешко, само да тати буде боље. Све ћу да радим по кући, и даље ћу да учим, да будем вредан ђак, само да нас не одвајају.

Њих двојица једва састављају крај с крајем, а Гојкова мајка их је напустила када је дјечак имао само четири године. Петар је тада преузео на себе обавезе које захтијева домаћинство и успијевао некако до прошле године.

Ово је прича о дјечаку који живи сам са тешко болесним оцем, (ратним ветераном, до скора деценијским добровољним даваоцем крви), без икаквих примања,у трошној кући, препуштени сами себи.