Подешавања / Settings

Пракса наших политиканата уназад већ годинама је да све своје неуспехе и потписане споразуме који су лоши по нас, а које су они из само њима знаних разлога потписали, у јавности представљају као некакав ванредан успех. Болесни спин наводних успеха ту не стаје већ се иде до тога да се јавном мњењу шаље таква слика у којој ми треба да будемо срећни јер је, углавном нека од земаља Европске уније , пристала да са нама склопи такав споразум.

Као да читам Кафкин „Процес“ ових дана из наслова у новинама. На све стране хапшења људи који говоре истину и који више не могу да трпе лицемерје и глуматање неких људских права у јавности.

Јутрос, пре свитања, припадници Одељења за високотехнолошки криминал, ухапсили су Весну Веизовић, књижевницу и публицисткињу из Београда, у њеном дому, где је спавала са својом породицом. Одузет јој је рачунар и приведена је у полицијски станицу.

Тешко је поверовати да најжешћи и најдоследнији борци за српство, како себе виде једнако уредници и коментатори на „Васељенској“, све умеју, све могу и све желе, сем да се описмене.

Размишљала сам како да почнем ово писаније. Требало ми је доста времена да се смирим. Са једне стране сам знала да ће до овога да дође, а са друге опет нисам веровала да ће ова квинслишка влада смети да потпише капитулацију.

Размишљала сам како да почнем ово писаније. Требало ми је доста времена да се смирим.