Podešavanja / Settings

Kada su Vuka Draškovića, neumornog borca za svoje dobro, pitali ko bi ga najbolje glumio u njegovoj neromansiranoj biografiji – on je odgovorio da bi voleo da ga na filmu igraju Dragan Nikolić ili Robert Redford, „ako je reč o fizičkoj sličnosti“. Daleko od zaslužnog građanina Vuka, ja nisam računao da će iko ekranizovati moj […]

Говориће: Слободан Антонић Зоран Чворовић Владимир Димитријевић Никола Н. Живковић Александар Лазић те уредници, сарадници, добротвори и поштоваоци „Стања ствари“ Домаћин: Милорад Ђошић ДОЂИТЕ ДА СЕ УПОЗНАМО!!! „Елита је та која уздиже друштво“. Тако је говорио Рајко Ивановић, наш покојни професор социологије у престижној Ваздухопловној гимназији „Маршал Тито“ у Мостару. У већини случајева, нажалост није […]

Apel za odbranu Kosova i Metohije ne znači da će izdajnici biti manje izdajnici, nažalost ne garantuje ni da izdajnici neće izdati – ali pokazuje da i ova generacija Srba živi Kosovski zavet

У поруци на коју нисам стигао људски да одговорим пријатељица ми дословце пише: „Толико сам разочарана, уплашена, забринута. И хтедох да те питам, шта мислиш хоће ли икад доћи крај овој невољи која нас је снашла. Ево и директор школе у коју иде мој син приступи у редове Партије, расуло на све стране.“ Чак и […]

Kada sam, pomalo neoprezno, obećao da će u svakom tekstu biti i nešto pozitivno, i to baš u prvom odeljku (da se lakše prepozna da je zaista pozitivno), imao sam odstupnicu u ideji da uvek „mogu uzeti nešto iz slavne istorije“.

Nema se kud – ove nedelje moram krenuti nečim pozitivnim. I bejah se tvrdo nameračio, kad ono genseka NATO-a hlebom i solju dočeka bivši gensek SRS-a. Da parafraziram Siorana: „Kako se savladati, kako zagospodariti sobom, kad čovek dolazi iz zemlje gde predstavnike dželata dočekuju kao najmilije?“

Nije običaj da se ja bavim tzv. geopolitičkim temama, a bio sam i (makar sebi) obećao da će svaki prvi odeljak ove serije tekstova biti nešto pozitivno. Ali napadi u Parizu ipak nadkriljuju ostale teme, čak i ovde gde smo tradicionalno zabavljeni našim jadom.

Boravak Aleksandra Vučića u Moskvi svakako je u najužem izboru za događaj prethodne sedmice: šta je tamo tačno radio i dogovorio – osim što je Putinu plakao jer Priština ne ispunjava dogovor koji je Beograd potpisao u Briselu – za sada nije moguće reći ako se (kao potpisnik ove osmatračnice) bavite analizom samo objavljenih informacija.

Otvoreno priznajem da nerado pišem o Petom oktobru. Razlozi su mnogobrojni: prežvakana je to priča, ne bih da se sećam očajne (kako na državnom tako i na porodičnom planu) slavne prošlosti s kraja dvadesetog veka – a i pisanije nužno mora zahvatiti pokojnog Slobodana Miloševića, o kojem sam rekao/napisao šta sam imao dok je bio u snazi, životu i na vlasti.

„Uspeli smo da u javnom mnjenju poistovetimo Srbe i naciste, pogodili smo pravo u metu. Zadatak je bio složen, niko nije razumeo šta se događa u Jugoslaviji i, da vam otvoreno kažem, većina Amerikanaca pitala se u kojoj se afričkoj zemlji nalazi Bosna, ali jednim potezom uspeli smo da stvar pojednostavimo, da je prikažemo kao priču o dobrim i zlim momcima.“

Dakle, kako u ovom trenu stvari stoje – ponovljeni izbori za državu Kosovo će uspeti. Ako bude tako, to će pokazati da su i kosovski Srbi digli ruke od sebe. Nije im zameriti: pre toga su to učinili svi ostali, uključujući i Rusiju. Kada su 12. novembra zvanični mediji preneli saopštenje Vulina (opet on!) da je “ruski funkcioner Pjotr Ivancov pozvao Srbe da izađu na izbore na KiM” – neki alternativni mediji su to proglasili manipulacijom vlastodržaca. Zato se oglasila i ruska ambasada u Beogradu i u svom saopštenju, diplomatski uvijeno ali dovoljno jasno, potvrdila Vulinove reči: “Podržavamo napore rukovodstva Srbije u pitanju kosovskog regulisanja, kao i sporazume u procesu dijaloga Beograd-Priština. U punom kapacitetu to se odnosi na pitanja, vezana za održavanje izbora na Kosovu, formiranje Zajednice srpskih opština na osnovu rezultata ovih izbora.”