Podešavanja / Settings

Slučaj Vojislava Šešelja u poslednje vreme sve više interesuje javnost u zapadnim zemljama, nakon lepljenja plakata oslobodite Šešelja u Parizu i još sedam gradova Francuske, u Češkoj je UN predat zahtev da se Šešelj oslobodi.

Kod takvog razvoja događaja, Moskva će preduzeti odgovarajuće mere u okviru međunarodnog prava. To je u telefonskom razgovoru sa Generalnim sekretarom UN izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin.

(O transkriptu sednice: transkript je napravljen za vreme prenosa uživo i nije potpun, no prenete su većinom sve ključne izjave – službeni transkript trebao bi kasnije biti objavljen na engleskom jeziku na službenim stranicama Ujedinjenih nacija)

Ofanziva Kine u gašenju poslednjih kolonija na Pacifiku: Konačni cilj – oslobađanje Tahitija, Guama i Samoe, strateških uporišta Francuske i SAD-a

Moskva je već jednom odbacila arapsko-prozapadni nacrt rezolucije o kome se juče raspravljalo u Savetu bezbednosti kao ideji (predlogu), mada jedan visoki diplomata navodi da nedvosmislena osuda Rusija znači da će tražiti velike promene pre davanje svoje saglasnosti.

Direktor Fondacije „Konrad Adenauer“ u Srbiji Henri Bone izjavio je da nema novih uslova za početak pregovora Srbije sa EU ali je ocenio je da bi u perspektivi trebalo pronaći neko „kreativno rešenje“ koje bi omogućilo Kosovu stolicu u UN, ali koje ne bi uključivalo njegovo zvanično priznanje od strane Srbije.

Novi nezvanični plan da KiM dobije stolicu u UN, a da Beograd ne prizna nezavisnost. Ideja potekla iz nemačke fondacije „Konrad Adenauer“. Ovaj scenario „udica“ za srpsku vlast

Ozbiljnu zabrinutost Rusije izaziva radikalizacija u muslimanskim krugovima BiH, regrutovanje terorista u redove antivladinih grupacija u Siriji. Čudno što visoki predstavnik o tome ništa ne govori u svom referatu, podvukao je Vitalij Čurkin. Samo Rusija se zalagala za ispravljanje ozbiljnih antisrpskih prevaga u istrazi ratnih zločina u vreme konflikta 1992-1995. godine i druge pristrasne delatnosti međunarodnih organizacija, kao i pojedinačnih predstavnika.

Prioritet kosovske diplomatije u 2014. godini je pronalaženje najlakšeg načina za prijem Kosova u Ujedinjene nacije, izjavio je šef diplomatije Enver Hodžaj.

Pododbor UN se saglasio sa argumentima koje je iznela Rusije i izjavio da je, uslovno, 52 000 kvadratnih kilometara Ohotskog mora, koje se graniči sa Japanom, deo kontinentalnog praga (šelfa) Rusije – kaže ruska vlada.

Šarović je rekao da je neophodno da Savet bezbednosti UN hitno reaguje kao kontrolni i nadređeni organ nad radom Haškog tribunala posle gotovo 11 godina „kršenja ljudskih prava Šešelja“.

Iako su radnicima u SAD i drugim zemljama prihodi tonuli kao olovo u vodi, kombinovana neto vrednost milijardera u svetu se udvostručila od 2009, navodi se u izveštaju koji su u utorak objavile UBS (UBS) i Wealth-X , konsultantske kuće koje prate super-bogate pojedince.

Karijerno i profesionalno, superstar. Tako je Vuka Jeremića preksinoć u Beogradu nazvao harvardski profesor Džefri Saks, dodavši da je u samo deset godina postigao ono što nijednom drugom njegovom studentu nije pošlo za rukom.

Specijalni predstavnik UN i Lige arapskih država Lahdar Brahimi hitno je stigao u Damask i danas treba da održi sastanke sa ministrom inostranih poslova Sirije i predstavnicima unutrašnje opozicije

Grčki pregovarač u sporu Skoplja i Atine o imenu Makedonije Adamantios Vasilakis predložio je naziv „Slovensko-albanska Makedonija“, piše skopski Dnevnik.

Priznanjem vlade Salvadora, vlasti u Prištini dosad su sakupile 105 priznanja država punopravnih članica UN. Sa takvim paketom međunarodnih priznanja šiptarski okupatori bi moglo da krenu putem Palestine, koja je novembra 2012. godine postala „država posmatrač“ u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Pitanje 1: Zašto je vest o hemijskom napadu napisana pre nego što se dogodio napad?…

Stručnjaci Ujedinjenih nacija danas podnose Banu Ki Munu izveštaj o eventualnoj upotrebi hemijskog oružja u Siriji. Bojni otrov upotrebljen je prvi put još u Prvom svetskom ratu, i od tada je ubio stotine hiljada ljudi.

Situacija koja se danas formira u svetu, a posebno prilike u Siriji i oko nje, podstakle su me da se direktno obratim američkim građanima i političarima. Smatram da je ovo važno u uslovima kad se oseća deficit u kontaktima i odnosima između ruskog i američkog društva.

Što se tiče Sirije, to je za nas bolno i specifično teško pitanje“, rekao je Dačić posle razgovora sa grčkim ministrom javnog reda i zaštite građana Nikolaosom Dendijasom.