Подешавања / Settings

Пијанство(Српска поезија и песма; стихови: Владислав Петковић Дис; музика, свирају и певају: група С времена на време) Не марим да пијем, ал’ сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем. Ал’ кад приђе тако Свет мојих радости, […]

Многи италијански, француски и немачки венетисти (A. Marinetti, Lejeune,  Untermann, Prosdocimi…) били су у проблему да поделе и растумаче овај непрекинути текст. Полазна грешка њихових тумачења била је покушај да се венетски језик представи као део кентумске, грчке, латинске или германске језичке скупине. Њихови резултати сводили су се на то да се свака реч у изразу којој […]

Утопљење душе(Српска поезија: стихови: Владислав Петковић Дис) Још једном само, о, да ми је дићи  Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јада.  Потајна слабост и жудња ка срећи,  Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да […]

Мизера(Српска поезија; стихови: Милош Црњански; музика и пева: Зафир Хаџиманов) Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сад Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли? А раге мокре парове вуку, у колима, […]

Волим те (Српска поезија; стихови: Матија Бећковић; рецитује: Миле Васиљевић) Између два упоредника док провирујем главу Између две жишке у слепоочницама У паузама док радници пију чађаво млеко И прашњави маслачак лепи се за плућна крила Док црпем мед из језика и сипам у твоје уши Између два далека поређења Волим те. Бродови се љуљају […]

Нежност у мраку(Поп-рок песма и романса; стихови, музика и пева: Арсен Дедић) Већ је ноћ, гле, сад смо сами, Тихо радио свира, И над песмом међу нама Од срца до срца Броди наша болест лака Којој срећа је име, Која заљубљене сећа Оног што си желе. Дај ми уста да их љубим, Овиј рукама мој […]

Пољубац(Српска поезија; стихови: Добрица Ерић; рецитује: Миле Васиљевић) Од свега што се у глави крије, од свих чуда што се ту множе, пољубац је најдивније чудо што ти се десити може. Кад се, кружећи овим свемиром безбројних срца, путањом дугом два срца озаре истим немиром и огледну се једно у другом. Тада и главе мало […]

Прво воће(Поп-рок песма; стихови: Душко Трифуновић, музика: Арсен Дедић; пева: Габи Новак) Био сам дечак и мудрости било у мојој малој глави – да највише сласти има у воћу које се прво јави. Растао дечак – расли снови ко небо што се плави, ал највише сласти беше у воћу које се прво јави. Љубави ишле […]

Узалуд је будим(Српска поезија; стихови: Бранко Миљковић; рецитује: Раде Шербиџија) Будим је због сунца које објашњава себе биљкама Због неба разапетог измеђју прстију Будим је због рeчи које пеку грло Волим је ушима треба ићи до краја свијета и наћи росу на трави Будим је због далеких ствари које личе на ове овде Због људи […]

   Е, мој матори(Српска поезија; стихови: Душан Стојановић; рецитује: Драган Гага Николић) Е, мој матори! Сатови су стали јутрос. Време се по танкој казаљци прелило. Прошлост ми њу набила под нос. Слабо се шта променило. А мислио сам ветар је однео из главе и довољно је то име да не спомињем. Онда сам видео прамен […]

Моја љубав(Српска поезија; стихови: Јован Дучић; рецитује: Миле Васиљевић) Сва је моја душа испуњена тобом,  Као тамна гора студеном тишином;  Као морско бездно непровидном тмином;  Као вечни покрет невидљивим добом.  И тако бескрајна, и силна, и кобна,  Течеш мојом крвљу. Жена или машта?  Али твога даха препуно је свашта,  Свугде си присутна, свему истодобна.  Кад […]

Моја ноћи(Српска поезија; стихови: Алекса Шантић; пева: Драган Стојнић) Моја ноћи, када ћеш ми проћи? – Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? – Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавит? – Никад! Моје небо, кад ћеш ми заплавит? – Никад! Моја драга, кад ће наши свати? – Никад! Моја сузо, када ћеш ми […]

Грех(Српска поезија; стихови: Душко Трифуновић; рецитује: Владимир Ђорђевић Лаки) Грешио сам много, а сад ми је жао Што нисам још више и што нисам луђе Јер само ће греси када будем пао Бити моје дело – а све друго туђе. Грешио сам много, учио да страдам Летео сам изнад ваше мере строге Живео сам грешно, […]

Ламент над Београдом (Српска поезија; стихови: Милош Црњански; рецитује: Петар Баничевић) ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим, и мрем и лежим, хладан, као на пепелу клада. Само, то више и нисмо ми, живот, а ни звезде, него нека чудовишта, полипи, делфини, […]

Велике ватре(Српска поезија; стихови: Душко Трифуновић; рецитује: Миле Васиљевић) Прво сам знао ко сам А онда кренуо свуда Где има и где нема Што усамљени траже Од свега дигао руке Кроз зверка на опрезу Кроз појас мртве стразе Кренуо у ту језу Што год сам горео дуже Мање сам грејао зна се Велике ватре служе […]

Кроз поноћ(Српска поезија; стихови: Ђура Јакшић; пева: Чеда Момчиловић) Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање; — О, лакше само кроз густо грање! Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање; — О, лакше само кроз густо грање! Пашћу, […]

Мјесечина(Српска поезија; стихови: Драгутин Тадијановић; рецитује: Зринко Капетанић) Гле, иза храстове шуме, у тамном сјају и тишини, Мјесец се помаља. Румен. Округао. Лањског љета, с клупе испод кестена, Гледао сам с тобом, у заносу, Излазак пуног мјесеца иза шуме храстове, У расвјети млијечној и смијеху. Ох, какве ли смо крхке играчке У крвничкима јаким рукама! […]

Наша љубав(Српска поезија; стихови: Раде Драинац; рецитује: Миле Васиљевић) Ноћ ме та у младости стиже, Па ми у срцу спава да не озебе! Видесте ли псето које човек тера од себе, А оно му и даље руке лиже? Са мном је тако: могу и не могу без ње. Када се осамим заогрне ме огртачем снова. […]

Јесте, дођу мени (Српска поезија: стихови: Бранислав Брана Петровић; рецитује: Владимир Ђорђевић) Јесте дођу мени моје луде бубице јесте салете ме неке црне улице ал’ зато ћеш ти као стара кучка скапати једном после доброг ручка Јесте пошашаве кадкад моји дамари јесте спопадну ме ужаси и дармари ал’ ти си за мене прочитана књига и […]

Не бира се љуба(Српска поезија; стихови: Перо Зубац; рецитује: Миле Васиљевић) Не бира се љубав као ни смрт. Све је у књигама дубоко под морем записано. Језиком незнаним нама, небесним писменима. Нити се одупријети можеш нити прескочити дан. Као што не можеш туђи сан уснити нити оком другим видети. Волио бих да ниси ти она […]