Podešavanja / Settings

У првим данима искушеништва пожелео сам да одем у самоћу, у пустињу, да бих се посветио и Богу и себи. Та намера је сазревала у мени и јачала; чекао сам тренутак да се замонашим, па да одмах кренем у планину. Зато сам се учио молитви, као и исправном животу, из књига и од монаха, нарочито […]

Данас све чешће чујемо оне кукавичке коментаре, оне реченице у којима се жале да је овде неиздрживо. Говоре да више не верују у боља времена. Оно што увек заборављају док то саопштавају је да не морају ништа да издрже. Онај ко воли своју Отаџбину он нема шта да издржава, он је мења, побољшава и воли, […]

Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je,deset puta manje! rekao je vladika NIkolaj Velimirovića u govoru na Vidovdan 1916. gododine u Londonu. Evo šta je još rekao:

O Svetom vladiki Nikolaju Žičkom je ispisano nebrojeno mnogo stranica. Takođe, veliki broj njegovih pisanih radova je sačuvan i rado čitan. Mišljenja o njima su različita, što i nije nerazumljivo kada se u vidu ima širina i dubina vladikine misli. Ipak, dobronamerno i istinito se od zlonamernog i neistinitog lako raspoznaje. U knjizi Pavela Tihomirova O krstu Svetog vladike Nikolaja našu pažnju je privukla jedna nesvakidašnja epizoda iz vladikinog života.

Jedan svetitelj, tada još ne kanonizovan, sveti Justin Popović drži besedu o drugom svetitelju, takodje tada još ne kanonizovanom, Svetom vladici Nikolaju Velimiroviću.

Posle upokojenja patrijarha Varnave 23.jula 1937. leta Gospodnjeg, Narodna Skupština Kraljevine Jugoslavije izglasala je sa 166 glasova za i 129 glasova protiv konkordat. Dokument tako nazvan ustvari podrazumeva ugovore koje Sveta stolica potpisuje sa pojedinim državama. Pomenutim konkordatom u Kraljevini Jugoslaviji trebalo je da se potpuno izjednače pravoslavna i rimokatolička crkva bez obzira na broj vernika i realnu situaciju.

Jednom prilikom sam sedeo sa svojim dugogodišnjim prijateljem, izuzetno obrazovanim i duhovno iskusnim čovekom, vladikom Srpske pravoslavne crkve. Kao i uvek, čitav naš razgovor je imao tih i svečan karakter. Bez mnogo reči, sa dugim periodima ćutanja, u zajedničkom osećanju težine vremena u kome živimo.

Neka se svaki vrati Bogu i sebi,neka niko nebude van Boga i van sebe,
da ga nebi poklopila jeziva tama tuđinska,sa lepim imenom i šarenom odećom.
Neka se svak ko je Srbski rodoljub trudi da zadobije Carstvo Nebesko,kojim se jedino može
održati carstvo zemaljsko na duže vreme!