Podešavanja / Settings

Demokratska stranka Srbije i Pokret Dveri organizovali su danas protestni skup u Beogradu sa kojeg su zatražili da se odustane od prodaje Telekoma Srbije i „rasprodaje preostalih prirodnih i privrednih bogatstava Srbije“.

U sastavu Grupe „Zastava vozila“ su fabrike „Zastava Kamioni“, „Specijalna vozila Sombor“, „Zastava INPRO“, „Zastava medicina rada“ kao i fabrika automobila čija je delatnost distribucija putničkih vozila i rezervnih delova.

Pre sedam godina gradske vlasti su htele da na livadi kod bolnice grade medicinsku školu. I tu su se okupile Zukorlićeve pristalice a čelnici Islamske zajednice poručili – ne može ovde, ovo je vakufsko, ovde ćemo da gradimo islamski centar i džamiju. Škola je sagrađena na susednoj parceli, a na „vakufskoj” livadi još nije ništa.

Vlada Srbije mora stopirati privatizacije strateški važnih državnih preduzeća u poljoprivredi.

MTS je vodeća grupacija u sektoru telekomunikacija u Rusiji, koja je na dan 31. marta 2015. imala više od 100 miliona pretplatnika mobilne telefonije u Rusiji, Ukrajini, Jermeniji, Turkmenistanu, Uzbekistanu i Belorusiji. Od jula 2000. ta kompanija kotira na njujorškoj, a od novembra 2003. na moskovskoj berzi.

Srpski pokret Dveri u potpunosti se slaže sa današnjom ocenom Demokratske stranke Srbije da je krajnje vreme da Vlada Srbije odustane od štetne prodaje Telekoma, EPS-a i poljoprivrednog zemljišta strancima, protiv čega se izjasnila kompletna stručna i sindikalna javnost.

U Srbiji ne postoje srpski mediji, tj. mediji koji će izražavati i braniti interese države Srbije. U Srbiji će postojati samo „strani mediji“ koji će izražavati i braniti interese – stranaca.

Postupak prikupljanja ponuda za privatizaciju Tanjuga proglašen je neuspešnim. Za prodaju RTV Studija B pristigla samo jedna ponuda koja je uslovno prihvaćena. Sputnjik nezvanično saznaje da je ponudu dostavio muzički TDI Radio.

Dok se privatizacija novinske agencije Tanjug i RTV Studio B odlaže, lokalna TV Trstenik prodata je za neverovatnih 177.000 evra.

„Izvučeni brojevi glase ovaj put: 4, 7…Ne, ovi brojevi koji se nalaze na ekranu su čudni“, počela je Gauze, ali je nastavila da čita brojeve koji su se pojavili i na grafici koja je emitovana na malim ekranima.

Afera „Telekom“ ponovo trese Crnu Goru! Ovog puta zbog odluke Specijalnog tužioca Milivoja Katnića da ne dozvoli funkcionerima Demokratskog fronta uvid u sudske spise iz ovog još nezatvorenog slučaja za koji se čulo i preko Antlantika.

Iako je Nikola Urošević, pomoćnik gradonačelnika za sport rekao da su pregovori u toku i da konkretnih rezultata nema, neke vesti su procurile, kao na primer da su za starteško partnerstvo zainteresovani biznismeni iz Nigerije.

Rojters naglašava da je privatizacija je deo nastojanja Srbije da se pridruži Evropskoj uniji pa da zbog toga vlada Srbije planira da smanji javni sektor rasprodajom državnih preduzeća sa ciljem da bi pribavila za srpski budžet 1,2 milijarde evra (1,3 milijarde dolara).

Vlada Srbije je obavezala Ministarstvo privrede i Agenciju za privatizaciju da sprovedu privatizaciju „Telekoma“, navodi se u saopštenju.

Odlučila politička bagra da mafijaše koji su sa stranim parama dovela njih na vlast, da te mafijaše pretvori u moderne zapadne farmere, a ostatak srpskih seljaka podavi u njihovom izmetu.

Ogroman pritisak nezaposlenih na cenu rada koriste i domaći i strani kapital te se ona obara do egzistencijalnog minimuma. Strani kapital nije došao u zemlju da usreći narod već da ga iskoristi, tj. opljačka.

Sudeći po najavama, prodaja „Telekoma“ je izvesna. I dok premijer Vučić kaže da će do prodaje doći samo ako dobijemo dobru cenu, iz „neoliberalnih“ krugova širi se priča da je došlo vreme da Srbija proda „porodičnu srebrninu“. S druge strane, pojavljuju se i glasovi da se „Telekom“ ni po koju cenu ne sme prodati.

„TELEKOM Srbija“ najverovatnije će ići u proces privatizacije tako što će vlada dati neobavezujuću ponudu da bi ispitala najpre zainteresovanost kupaca, a tek posle toga će odlučiti po kom modelu će ga prodati, saznaju „Novosti“. To znači da neće biti zvanične cene za srpskog operatora nego će se tek posle ispitivanja zainteresovanosti, govoriti o ceni koju je potencijalni kupac spreman da plati.

Ukoliko je deo naše kulturne elite želeo da odbrani „Avala film“, onda je morao da počne sa tim mnogo ranije, oglašavajući se oko drugih tema. Tada bi i narod više verovao eliti, pa danas ne bi bio nezainteresovan pred pretnjom da istorija naše kinematografije jednostavno nestane. Da se ranije nije ćutalo, danas bi sve bilo drugačije.

Dovršetak procesa privatizacije medija („povlačenje države iz vlasništva u medijima“) po svoj prilici će biti poslednji udarac ostacima medijskog pluralizma i medijske slobode u Srbiji