Podešavanja / Settings

Ukoliko izostane adekvatna rekcija države i nadležnih organa, smatraćemo ih direktno odgovornim za bilo kakvu dalju eskalaciju nasilja sa bilo koje strane.

U Bujanovcu, u gradu na jugu Srbije, u kojem pored Albanaca. živi i 36 % Srba, Šiptari su vikali – „Ubi, zakolji, da Srbin ne postoji” – dok je sve vreme to mirno posmatrala srpska policija, kao da se ovaj grad ne nalazi u Srbiji.

I sinoć je ispred Prihvatnog centra u Preševu gužva. Izbeglice su pristizale u većim grupama u toku dana. Trenutno čeka da se registruje oko 2.000 ljudi. Do sada je, prema podacima nadležnih, izdato oko 3.000 potvrda.

Tek retki slučajevi poštovanja zakona u Srbiji pokazuju koliko se zapravo bezakonje vrši i kako vlast na surov način razara državu. Ovaj put i kroz obrazovanje koju omogućava učenicima na svojoj teritoriji, na kojoj ima punu nadležnost, a zna da je sadržaj inspirisan terorizmom.

Nakon 22. avgusta kada su migranti sa Bliskog Istoka i Severne Afrike uspeli da probiju policijski kordon na granici Grčke sa Makedonijom, sledećeg dana, veliki broj migranata prešao je granicu Makedonije sa Srbijom.

On je naglasio da oni koji su „zakuvali“ situaciju sa migrantima ne mogu sada taj haos da kontrolišu, a sada dodatno žele da ga „zakuvaju“ i u Ukrajini.

On je novinarima u RSHC-u kazao da će u Preševo biti poslati šatori i druga oprema neophodna za zbrinjavanje migranata.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, sa saradnicima, obišao je danas jedinice Vojske Srbije na bazi „Jug“, poligon „Borovac“, strelište „Gornji Vrtogoš“, Prihvatni centar za migrante u Preševu, Objedinjeni štab za praćenje bezbednosne situacije na području prema Republici Makediniji i objekte u Bujanovcu koje renoviraju pripadnici Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja u okviru zajedničkog projekta „Humanitarna asistencija“.

Najave o gradnji centra za azilante kapaciteta 400.000 mesta, dodatno su izazvale napetost u odnosima između migranata i lokalnog stanovništva.

Storija o nesrećnim ljudima iz Afroazijskih zemalja koji su iz plamena rata krenuli na neizvestan put ka egzistencijalnom opstanku jeste još jedna ilustracija kako globalni vetrovi ostavljaju posledice i na lokalne teritorije kroz koje prođu. To se gleda, a i gledaće se tek u Preševu, Leskovcu, Beogradu, Kanjiži, Subotici, Horgošu.

Osim uobičajene gužve na tri policijska punkta za registraciju imigranata koji svakodnevno iz Turske preko Grčke i Makedonije stižu u Preševo, juče se nije moglo uočiti ništa neobično nakon izjava više policijskih zvaničnika da među migrantima ima „osoba sa borbenim iskustvom“, te pripadnika Islamske države (IDIL).

Najjužnija srpska varošica Preševo od sredine maja pretvorena je u najveći izbeglički centar na svetu.

U Preševu i Bujanovcu i danas je veliki broj migranata koji, krećući se ka severu, dolaze iz Makedonije. Samo u subotu u Preševu je bilo oko 1.500 njih, a taj broj se svakodnevno menja jer miganti neprestano pristižu u velikom broju. U Prihvatnom centru najveći problem je hrana koja bi trebalo da stigne početkom naredne nedelje.

Evo najsvežijeg primera kako Aleksandar Vučić konkretno misli da „sačuva mir“ u Srbiji, i od nje napravi „sidro stabilnosti“ u regionu. Tako što će prepustiti još jedan deo državnog suvereniteta snagama kojima bilo kakav srpski suverenitet najviše i smeta.

Nije poznato šta je Vučić odgovorio na novu provokaciju Edija Rame, ali je na zajedničkoj konferenciji za štampu istakao da Srbija teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svoje države.

Okupatorsko-šiptarski ministar prosvete na Kosmetu hoće da odredi iz kojih knjiga će se učiti u Srbiji. Vlada Srbije daje dozvolu za određene knjige na albanskom – učila sa oznakama okupatorske Republike Kosovo ne mogu biti priznata.

Halimi je rekao i da „niko još tačno ne može da kaže šta se u stvari dogodilo u Kumanovu i da svi treba prvo da sačekaju rezultate istrage iz Makedonije“.

A, imajući u vidu da su SAD i njeni saveznici u Briselu navikli da igraju sa nekoliko karata (po pravilu obeleženih), treba očekivati i dalje zaoštravanje situacije na maršruti Turskog toka. Zapravo u Srbiji – gde destabilizacija može biti i unutarpolitička i međuetnička u južnosrpskim oblastima Preševo, Medveđa i Bujanovac. Razume se, pod tim istim „demokratskim” parolama.

Na granicu sa Makedonijom poslate dodatne policijske snage. U Srbiji povećan stepen borbene gotovosti vojnih, policijskih i obaveštajnih snaga.

Iz Kumanova je u Preševu trenutno oko tri stotine Albanaca, koji su smešteni kod rođaka i prijatelja.
„Od subote mi smo u Preševu pod izvesnom tenzijom i strahom, a kad ovo kažem, podjednako mislim na Albance, Srbe i Rome koji ovde žive“, rekao je Destani.