Podešavanja / Settings

ПОНЕДЕЉАК Страх Божији ненавиди неправду (Прич.3,13). Ненавидећи је, он је и прогони. Прогонећи је, душа постаје чиста и права пред Господом. А то и јесте оно што сада са толиким трудом тражимо. Значи, васпостави у себи страх Божији и подржавај га у себи, те ћеш овладати најснажнијим средством за исцељење самога себе. Страх Божији ти […]

Једни се односе према Великом посту са поштовањем и чак у одређеној мери и са усхићењем, али сами не посте, оправдавајући се неспремношћу, немоћношћу и спољним околностима. Кажу неће их разумети и подржати породица, колеге на послу. А и навикао је да свако јутро доручкује сендвич с кобасицом и тешко му је да себи представи […]

Да бисмо провели Велики пост са Господом и Његовим ученицима, а не да бисмо га претворили у месец и по тешке и бесмислене дијете, препоручујемо вам да се придржавате неколико важних правила. 1. Увек се радујте! “Увек се радујте, непрестано се молите, за све благодарите“(1 ‘Сол.5:16-18), – мудри савет апостола као никада одговара у дане […]

Мајчинска запажања Пост, наравно није дијета. То је време покајања и молитве. То је као нека пауза, станица у нашем сујетном животу, када се према себи односимо строжије. Пажљивије једни према другима. То никако није банална замена свињских котлета кромпир-палачинкама. Слава Богу да се о томе говори. А православни родитељи међу собом расправљају још и […]

У првим данима искушеништва пожелео сам да одем у самоћу, у пустињу, да бих се посветио и Богу и себи. Та намера је сазревала у мени и јачала; чекао сам тренутак да се замонашим, па да одмах кренем у планину. Зато сам се учио молитви, као и исправном животу, из књига и од монаха, нарочито […]

Ђаво се бори да укине пост. Не говори нам одмах да не постимо, већ нам постепено предлаже да га мало ублажимо. То је за њега довољно, јер ће касније тражити следећи уступак, па када нас затекне немоћне, напашће нас и сасвим победити. Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају […]

У црквеној стихири наилазимо на следеће речи: „Постимо пост пријатан“. Врло је важно да разумемо какво место заузима пост у домостроју нашег спасења. Према православном схватању спасење човека је повезано са Светим Тајнама Цркве. Интересантно је да су још свети оци обратили пажњу на то да, када се у Светом Писму говори о међусобним односима […]

Чекајући Тебе не желим, да се храним крвљу нити живот да одузимам. Да би радост мога чекања и животиње осетиле. Но заиста, неће ме уздржавање од јела спасти. Ма се хранио песком из језера, Ти ми нећеш доћи, ако пост не уђе дубље у душу моју. Сазнадох кроз молитву своју, да је телесни пост више […]

Највећи број наших људи пости тек неколико дана у години. Није мало ни оних који, иако посте цео Божићни или Ускршњи пост то чине само ради чишћења тела, скидања којег килограма или пуког обичаја. Има и оних који након поста уопште и не оду на причест. Да ли је то вера или дијета уколико телесном […]

Неки људи( мирјани) имају потпуно погрешан однос према вери, па тако и посту. Мисле: „Хајде да постим, па сам тако зарадио нешто код Бога.“ Као да тргују с Богом. То је некакав магијски однос према вери, остаци прастаре вере која није заснована на љубави према Богу, него на правилима паганским. „Дакле, ја ћу урадити то […]

BEOGRAD – Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Petrovdan, praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu.

Врхунац нашег духовног и телесног подвига у посту и молитви јесте учешће у светој Евхаристији, у сједињењу са Господом и ближњима. Хришћани живећи у овом свету, који по речима црквеног песника јесте море узбуркано буром искушења и потешкоћа, своје укрепљење налазе у посту, покајању и молитви. Без нашег духовног и телесног труда, који бива поткрепљен […]

BEOGRAD – Za vernike Srpske pravoslavne crkve počeo je Petrovski post, ustanovljen u slavu svetih apostola Petra i Pavla i ostalih apostola koji su se posle silaska Svetog Duha postom i molitvom pripremali za hrišćansku propoved.

Prema narodnom verovanju, danas bi valjalo svi dobro da se najedu, kako bi se pripremili za predstojeći veliki post. Petrovske poklade (veselja uoči Petrovdana) se održavaju u poslednji dan pred početak Petrovskog posta, a Srbija je „prošarana“ najrazličitijim običajima, koji se izvode na ovaj hrišćanski praznik.

Zašto postimo? To pitanje nama, hrišćanima, često postavlja svet. Često ga i sami sebi postavljamo. Zašto postimo, ukoliko se ne menjamo? Ulazimo u post i izlazimo iz njega nepromenjeni? Zašto da postimo, ako se naš život ne nateže poput luka da izbaci iz sebe strelu molitve upućene Bogu?

Za pravoslavne vjernike sutra počinje višenedjeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 1. maja.

Tradicionalna Pravoslavna trpeza za Badnje veče se postavlja posle unošenja slame i posvećenog Badnjeg drveta gde domaćin govori “srećno Badnje veče” u kuću gde domaćica dočekuje i odgovara ” šta nam to nosiš?” i počinje da obasipa domaćina zrnima kukuruza, pasulja i pirinča dok on izgovara “Koliko zrna toliko pilića, prasića….nabrajajući…a najviše sreće i zdravlja”, dok deca pijuću i kvocaju na unešenoj slami. Zatim odlazi do peći i stavlja u peć badnje drvo i izgovara ” Koliko varnica…nabraja..a najviše sreće i zdravlja “. Nakon toga se čestita Badnje veče i pristupa se trpezi. Za trpezom su sva posna jela, kolači i sušeno voće. Po pravilu na stolu treba da je neparan broj jela. Ovi običaji mogu da se razlikuju po nekim svojim delovima zavisno od kraja u kojem se nalazite.

Mi smo spojili posna jela na jedno mesto, sva ona koja se poslužuju na Badnje veče.

U brojnim namirnicama kriju se sastojci životinjskog porekla zbog kojih se vegetarijanci, vegani i vernici tokom posta mogu osetiti prevarenima.

Pravoslavni vernici često su u dilemi koja dela su dozvoljena tokom posta, a koja ne.

Po mnogim manastirima, nažalost, krši se ovo, te se i ova dva stroga posta, u čast Gospoda i Majke Božije, poste na ulju, a onda se izbegava Sveta Pričest. Umesto da i poste i pričešćuju se, izabiraju da ne poste kako treba i da se ne pričeste. Kome to ide na ruku- jedino nepomeniku.