Podešavanja / Settings

Dvadeset šestog aprila se navršava 99 godina od događaja koji bi Srbiji, da je prihvatila tom prilikom donete odluke, obezbedio sasvim drugačiju sudbinu. Jedan od naših najznačajnijih mislilaca toga doba, prof. dr Lazo Kostić (1897-1979) prokomentarisao je to sledećim rečima: „Jedan takav primer velikodušnosti i istovremeno ludosti nije poznat u istoriji. Srbija se odriče u korist svojih najvećih neprijatelja, Hrvata, dobitka, koji se samo jedanput u istoriji dodeljuje“.

«Dve Ukrajine» – jugo-istočna i zapadna – imaju, verovatno, poslednju šansu da nastave zajedničko putovanje kroz istoriju. To je federalizacija za sada još jedinstvene države na osnovi uzajamnog poštovanja i pružanja regionima najširih punomoćja. Na primeru jedne od zapadnih teritorija – Lavovske oblasti – možemo da vidimo, po čemu se razlikuju zapadni Ukrajinci od stanovnika jugo-istoka.

Dok se takozvana ukrajinska valda bavi raspirivanjem antiruske histerije među stanovništvom, a majdan ostaje ne geografsko mesto u centru Kijeva, već psihološko stanje Ukrajinaca, susedi ove zemlje počinju da misle o njenoj podeli.

U retko čemu su se poslanici hrvatskog parlamenta u poslednje vreme tako zajednički složili kao u traženju trećeg entiteta za Hrvate u BiH. I HDSSB, oni sa krajnje desnice, koje vodi ratni zločinac Branimir Glavaš iz mostarskog zatvora, i ona krajnje leva opcija u Saboru, laburisti, tvrde da je sada trenutak da se Hrvatska založi za treći entitet, smatrajući da su Hrvati u susednoj državi zanemareni i da se ne osećaju kao konstitutivni narod.

Pogledajte kako je to danas bilo u Simferpolju(Krim) gde je bilo izvršeno prijavljivanje za dobrovoljačke odbrambene odrede protiz zapadne okupacije.

Neko je već zaključio: Balkan je popločan dobrim namerama velikih sila. U pravu je Marija Todorova kada piše da „nismo ni mi u svemu tome nevini”. Mi smo bure baruta. Ili, kako Miro Lompar govori, mi smo „narodi kubure”. Lako se sukobljavamo, teško mirimo. Ali, čak i takvi kakvi smo – samo smo polovina problema! Drugu polovinu, najčešće presudnu po stanje na Balkanu, sačinjavaju „velike sile”. One, koje su kroz istoriju pokazivale interes za našim prostorom. Među njima i aktuelne, koje pokušavaju da proizvedu novu krizu u BiH.

Domaći tim poveo je već u osmom minutu preko Hadžibulića, a u nadoknadi prvog poluvremena konačan rezultat postavio je Abiola Dauda.

Beograd – Fond za razvoj dostavio je juče Ministarstvu privrede spisak od 52 firme i zatražio da im se odobre krediti u ukupnom iznosu od gotovo milijardu dinara.

Srbi su jedinstven narod koji vidi da su ih Zapad i SAD podelili na više zemalja koje su umnogome veštačke. Čak ih je teško nazvati i državama.

Beograd – Prognoze objavljene na američkom portalu „Polisimajk“ da bi do 2025. najmanje pet zemalja širom sveta moglo da stekne nezavinost – Republika Srpska, Škotska, Katalonija, Kvebek i Somalilend, nisu prve takve prognoze u toku poslednje decenije. Broj sličnih predviđanja narastao je s priznanjem Kosova, a rašće i s približavanjem referenduma za nezavisnost u Škotksoj i Kataloniji, sledeće godine.

Beograd je danas zaista bio ceo crven i beo! Na Trgu Republike i u Knez Mihajilovoj ulici akcija u kojoj je Crvena zvezda delila nove dresove okupila je više od hiljadu fanova najtrofejnijeg srpskog kluba, koji su očajnički pokušavali da dođu do svog primerka nove opreme.

Podelom Rimskog carstva na istočni i zapadni deo, istočnom delu su pripale Carigradska, Antiohijska, Jerusalimska i Aleksandrijska patrijaršija, a zapadnom delu Rimska i Kartaginska. Padom Kartagine pod vlast muslimanskih Arapa u VII veku Rim je ostao jedina patrijaršija u zapadnom delu Rimskog carstva.

Srpski patrijarh Irinej izjavio je večeras da ne dolazi u obzir nikakvo priznanje niti podela Kosova i Metohije.

Granice koje bi administrativno predstavljale te jedinice su: Republika Srpska u dejtonskim granicama, Hrvatska federalna jedinica Herceg-Bosna s granicama koje je unijela u Dejtonski sporazum s pravom diskontinuiteta teritorija u svim onim općinama i na onom hrvatskom teritoriju koji je bio pod kontrolom bh Hrvata koji je samim time unesen u Federaciju BiH te Bosanska Republika u granicama koje su Bošnjaci unijeli u Federaciju BiH na dan potpisivanja Dejtonskoga sporazuma.

Iako je postojanje Republike Srpske veoma važno za položaj Srba u regionu, mislim da Kosovo ne bi trebalo gurati u tom pravcu. RS jeste faktor stabilnosti i bez nje bi Srbi bili u još težem položaju, ali ako prihvatite da sever Kosova ima status entiteta, onda prethodno morate prihvatiti i Kosovo kao nezavisnu državu.

Досадашњој спољној политици, ако смо је уопште имали као кохерентну стратегију, треба најпре обезбедити алтернативу, потом ићи на решавање статуса за КиМ. Без те алтернативе тешко се може замислити праведно и одрживо решење. Једино би јасно одбијање трговине Косовом и Метохијом био знак да је владајућа елита на висини историјске одговорности за будућност Србије. Једино […]

Шеф посланичке групе Демократске странке Драгољуб Мићуновић упозорио је у интервјуу за „Вечерње новости“ да постоји велика опасност да се та странка подели. „Ко год однесе победу 10. новембра на страначким изборима, треба да води рачуна о томе да Демократска странка мора да остане моћна политичка алтернатива, кадровски снажна, спремна да врло брзо преузме одговорност […]

Још од 1986. године од када датира генетичка модификација биљака, започеле су жустре полемике о последицама гајња и коришћења у прехрани генетички модификованихј биљних и животињских организама. У свету је 2010. године ГМ биљкама било засејано 150 милиона хектара. Противници ГМО хране истичу да се њен узгој не може правдати па чак ако ће човечанство […]

Потпредседница Владе Србије за европске интеграције Сузана Грубјешић изјавила је данас да су представници власти у Србији били изненађени формулацијом Европске уније о поштовању територијалног интегритета Косова у Стратегији о проширењу ЕУ и да није партнерски што ЕУ није о томе обавестила Србију. „Били смо изненађени, а за себе могу да кажем да сам била […]

Академик Јован Комшић изјавио је да се Војводина налази у сличном положају као Словенија у бившој Југославији крајем осамдесетих година. Комшић је за данашњи новосадски Дневник рекао да би Војводина, која почива на европској културолошкој матрици, била највећи губитник уколико би Србија одустала од европских интеграција, али и највећи „болесник“ у таквој антиевропској Србији. „И […]