Подешавања / Settings

Кад Александар Вучић кине Зорана Михајловић је ту да попише оне који нису рекли „наздравље“, и упозори да се издајничко понашање више неће толерисати! Алекова амазонка је ту да попије аспирин кад великог вођу боли глава, и опет попише оне који се нису пожалили на бол у глави, макар тињајући, колико да покажу солидарност, да се исфолирају како их пробада у слепоочницама док не заповеди: „Доста! ‘Ајмо сад сви за колено, жига вођу – жигаће и нас ако треба, а треба!“

Много пре Булајића и Бајића ћале је помирио четнике и партизане једном за свагда. Он, син једног од четничких комаданата Црне Горе узео је за венчаног кума партизанског мајора. Били су пријатељи пре и више од свега. Неоптерећени „реповима“ прошлости. Далеко од Равне горе и Сутјеске… Окумила су се два човека, не две идеологије. Не две истине, већ једна реалност- рат је завршен!