Podešavanja / Settings

Građani Srbije takođe zaslužuju da znaju više o imovini, vilama i kostimima Aleksandra Vučića i njegovih bivših i sadašnjih supruga. “Blic” i “Alo!” vas o tim detaljnima nikada neće informisati.

„Sloboda govora i medijskog izveštavanja je preduslov uspešne borbe protiv korupcije i svih drugih oblika kriminala. Sada vam je jasno zašto Aleksandar Vučić, i pored stalnih poziva Šešelja, ne sme da prihvati tv duel.

Jeziv komentar britanskog premijera Dejvida Kamerona sugeriše da čak i ljude koji poštuju zakon država neće ostaviti na miru, ako budu uključeni u bilo šta što vlada smatra govorom mržnje, netrpeljivošću i kritikom homoseksualnosti i feminizma.

Stanovnici Evrope su sve više naklonjeni Rusima, piše austrijsko izdanje „Die Presse”. Osim toga, Evropljani upravo u ruskim medijima vide pouzdan izvor informacija.

Samo što, u kontrolisanim medijima balkanskih medija, u najvećoj meri pod američkom kontrolom, o ovome ne sme da se govori.

„Kada su došli po komuniste, ja sam ćutao; jer nisam bio komunista./ Kada su zatvorili socijaldemokrate, ja sam ćutao; jer nisam bio socijaldemokrata./ Kada su došli po sindikalce, ja se nisam pobunio; jer nisam bio sindikalac./ Kada su došli po mene, nije preostao niko da se pobuni.” (Martin Nimeler, 1892–1984)

Što reče Pol Krejg Roberts, američka vlada kreće u sveopšti rat protiv istine. Oni koji izražavaju stavove suprotne partijskoj liniji Vašingtona biće obeleženi i pretiće im se. Mogu da zaglave i u jednom od koncetracionih logora koje je „Halibarton“ (nekadašnja kompanija Dika Čejnija) gradio za 385 miliona dolara.

Velike američke medijske organizacije revnosno ponavljaju poput papagaja ono što zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država žele da javnost zna o globalnim pitanjima, rekao je istoričar Noam Čomski za RT. Za vlasti SAD, svaki medij koji „ne ponavlja američki propagandni sistem je nedopustiv“.

Prema organizaciji za monitoring medija sa sedištem u Njujorku (FAIR), ovaj nezavisni izveštaj uopšte nisu ispratili medijski gignati poput Si-En-Ena, Njujork tajmsa, Hafington post, niti bilo koji drugi mediji u SAD.

O vođi radikala Vojislavu Šešelju, premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, o (ne)mogućem tv duelu Šešelj-Vučić i cenzuri, koja je prisutna u medijima širom Srbije, ekskluzivno za Srbin.info dao je intervju visoki funkcioner Srpske radikalne stranke i član Centralne otadžbinske uprave, Miljan Damjanović.

Svi srpski mediji prenose istu ili sličnu informaciju sledeće sadržine: „Nekoliko stotina članova i pristalica radikala sačekali su svog lidera sa velikim oduševljenjem“.
Nekoliko stotina? Onaj stampedo na aerodromu izazvalo je nekoliko stotina?

Nedavno sprovedena anketa nemačke agencije “YouGov”, za “ZEIT ONLINE“, prikazala je, da 47 odsto ispitanika podržava tezu da mediji izveštavaju jednostrano dok 40 odsto vjeruje da izvještavaju objektivno i nezavisno.

“Ipak, nesporno je da sami Albanci, ili bar deo njih, reč „Šiptar“ doživljavaju kao uvredu, što bi za medije moralo biti dovoljno da izbegavaju upotrebu takve reči, čak i ukoliko ona sama po sebi nije pežorativna”.

PITANJE I ODGOVORE KOJE NISU SMELI DA PRENESU SRPSKI MEDIJI

Interesantno je da današnja vlast u Srbiji više ne napada nikoga za nezakoniti i protivustavni uticaj na medije, kao onda kada su bile u opoziciji, ili u prvim mesecima dolaska na vlast! Više ni ova lica, gore pomenuta nisu na naslovnicama nijednog tabloida

On je na godišnjoj Skupštini tog pokreta, istakao da će se izbori raspisati zbog sve veće socijalne tenzije i protesta protiv vlasti, ali i konflikta unutar same vlasti.

Održana je danas (u subotu 13.11) u Centru Sava, godišnja Skupštine Srpskog pokreta Dveri, na čijem su svečnom delu, prisustvovali i predstavnici DSS i SRS. Međutim, ni jedan veći medij nije ispratio ovaj događaj, što ukazuje da je Skupština Dveri bukvalno zabranjena kao tema u najvećim srpskim medijima

Obučavali su me kako da pišem laži kako bi izazvali Treći svetski rat. Bio sam novinar 25 godina kada su me obučavali kako lagati u tekstovima i kako od istine da napravim laž na način da javnost nikada ne sazna što se zaista dogodilo, rekao je u svom javnom obraćanju svetu.

Da li čitalac ima utisak da su se mediji u Srbiji za nepune tri godine promenili na skali od „nikad slobodniji” do „ovo nikad nije bilo”?

„Utisak nedelje“ i njegova autorka postali su plen Srbije kakvoj su znatno doprineli, ne povlačeći granicu između proklamovanih (ljudska prava, sloboda medija…) i stvarnih evropskih vrednosti, odnosno gole diktature kolopleta korporativnih i političkih interesa.