Podešavanja / Settings

Naš poznati karikaturista Koraks se prvi oglasio tako što je u svojoj „karikaturi“ smestio Smilju Avramov u društvo Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, đavola i sejača smrti.

Najzad je Svetislav Basara dobio pravu potvrdu da je osvedočeni evropejac koji poštuje visoke standarde o zaštiti ljudskih prava

Postoji nekoliko pravilnosti u određivanju same suštine populizma kao najočitijeg izraza već uspostavljenog ličnog i autoritarnog oblika vladavine, što neminovno prati i stvaranje kulta neprikosnovenog i svemogućeg političkog vođe kao neke vrste univerzalnog društvenog demijurga.

Ali ovo dodeljivanje trajnih legitimacija bivšim poslanicima se može tumačiti i kao neprimeren pokušaj da se stvara neka vrsta parapolitičkog Gornjeg doma u našem parlamentu.

On je postao suštinska i ogoljena metafora bahatosti, osionosti, arogancije, populizma, socijalne demagogije i nepoštovanja osnovnih principa pravne države, što se inače može često prepoznavati u delovanju vladajuće koalicije.

Tako opozicija postaje telo bez duše, bez ideja i načela, jednako ponavlja pohabane i plesnive fraze koje ništa ne znače, kako je to govorio Jovan Skerlić.

Da nije bilo niza svečanosti u Andrićgradu, Republici Srpskoj, u našoj dijaspori i u nekoliko gradova u našoj zemlji, u Srbiji gotovo da se ne bi ni osetilo da se obeležava Vidovdan koji ima poseban istorijski značaj i smisao za našu tradiciju i naš nacionalni identitet.

K. Klark je, kao dokaz da Srbija i Rusija nisu bile baš nevine, naveo pismo ruskog ministra spoljnih poslova Sazonova, u kome sugeriše Nikoli Pašiću da se mane Makedonije i okrene srpskim interesima u Bosni i Hercegovini, jer Austrougarska na tom prostoru slabi i da je tamo budućnost za ostvarivanje srpskih interesa.

Što više odmiče ova godina, sve je očiglednije da ne postoji jasno određen plan na nivou države Srbije o obeležavanju stote godišnjice Prvog svetskog rata. Iako je pre godinu dana, 12. aprila 2013. godine, Vlada Srbije donela odluku o obrazovanju organizacionog odbora za obeležavanje ove izuzetno značajne godišnjice, ne postoji nijedna informacija šta je do sada ovaj odbor uradio niti šta planira da uradi.

Oglasio se Miljenko Dereta: „Posledice ovakvog obeležavanja martovskog pogroma će biti ponovno bujanje nekritičkog nacionalizma i pogoršanje međunacionalnih odnosa ne samo sa Albancima koji su `tema` spornog teksta. Zamislite kako bi to izledalo da se, recimo, u školama u Preševu, koji je deo našeg obrazovnog sistema, čita ovako nešto. Albanci bi s razlogom izašli na ulice da pitaju šta hoće ova vlada. I ja to isto pitanje postavljam“.

U ovim danima kada se neprestano javlja neka vrsta političke hipokrizije i stalnog preispitivanja zašto u Srbiji ne postoji respektabilna i delatna opozicija i zašto je ona sama sebe u tolikoj meri marginalizovana, potrebno je setiti se reči Borislava Pekića, koji je ukazivao na to da „legalne političke manjine ne samo da nisu opasne po stabilitet civilizovane zajednice nego su neophodne za njen zdrav život, za vitalnost njene demokratije.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš na poslednjem sastanku dogovorili su se da sporna rečenica da je “autonomija Vojvodine istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije