DA LI JE ČUDO postalo moguće?

5

У Црној Гори следе избори, и то не било какви. Они који предстоје имају међународну тежину у равни последњих предреферендумских, ако не и већу. На четвртим изборима од стицања независности владајућа ДПС први пут наступа самостално, док опозицију чине углавном широке коалиције, уједињене око једног циља – да неприкосновеном владару ове медитеранске државе после две […]

USTAŠTVO KAO MEJNSTRIM: Frankovačka ideologija u službi atlantizma?

0

Прослава годишњице „Олује“, паљење српских застава и разбијање ћириличних табли већ представљају незаобилазан део политичког фолклора у суседној држави. Међутим, потези који показују да је „ђаво однео шалу“ су напори на међународној промоцији лика и дела надбискупа геноцида, Алојзија Степинца, подизање споменика усташком терористи Мири Барешићу, и све отвореније толерисање неоусташких испада у јавности. ИДЕОЛОГИЈА […]

RUSKI MEDVED PROTIV ATLANTISTIČKE ANAKONDE – zamrznuti konflikti kao forma otpora

0

„Демонизација Владимира Путина није политика, него алиби за њено одсуство.“ Хенри Кисинџер Корените промене у међународним односима са собом носе историјску тежину, често и људске и материјалне жртве, али оне неизбежно изнедре нове облике држава, међународних система и организација карактеристичних за одређени период. Из Првог светског рата је произашло схватање да је свету потребан глобалан […]

HOD PO IVICI ili spoljnopolitička pozicija Srbije

7

Актуелни спољнополитички тренутак носи највеће бреме још од урушавања хладноратовског поретка. Све су јаснији обриси диференцирања држава на оне под меком окупацијом атлантизма и оне које му се на различите начине супротстављају. У међупростору се налази Србија, декларативно на проевропском путу, међутим традиционално и културолошки на антиатлантистичким позицијама. Она је у садашњим кризним временима пронашла […]

ŠTA JE PUTINOVA STRATEGIJA prema EU?

11

Оног момента када је споразум из Минска потписан и када је Кремљ показао јасну намеру да га имплементира на терену, а Запад чврсту намеру да зид санкција опстане, постало је јасно да основни циљ није кажњавање Русије због наводне агресије на Украјину. Такође, две деценије пре било је јасно да циљ НАТО база и далекометних […]

GDE GREŠIMO, kad razmišljamo o politici

3

Неправилна перцепција околности и датих могућности у њима нас води погрешним одлукама. Политика као вештина управљања људским заједницама је по свом карактеру једна од најкомплекснијих области. Па ипак она је незаобилазна тема у транзиционим друштвима попут нашег у свим друштвеним слојевима, од оних најобразованијих, до оних који су махом неупућени у комплексан свет политичког одлучивања […]

DA LI JE BRAVAR bio bolji?

62

Откако су друштвене мреже и медијски портали са могућношћу коментарисања актуелних догађаја у Србији узели маха, необичну популарност је достигао термин „бот“. Он подразумева особе које најчешће из ситних интереса заступају ставове одређене политичке опције, интересне групе или појединаца. Јасно је да свака значајнија политичка странка има своје ботове, чија је основна сврха да, уз […]

HOĆE LI CRNA GORA postati nova Ukrajina?

5

Međutim, paralele između crnogorskog i ukrajinskog modela unutardruštvenog konflikta se ne završavaju na tome. Ova dva društvena sistema, uprkos očiglednim razlikama, iznenađujuće podsećaju jedan na drugi, a krvav rasplet situacije u Ukrajini predstavlja zlokobno predskazanje ukoliko Crna Gora krene putem unutrašnjeg konflikta pod dirigentskom palicom atlantističkih stratega.

IMENA ULICA U BEOGRADU – ogledalo naše neopredeljenosti

1

Iako na prvi pogled ne tako važno pitanje, imena ulica u gradovima neke zemlje govore mnogo o zemlji, njenim građanima, istoriji, tradiciji i njenom aktuelnom političkom i strateškom opredeljenju.

RUŠENJE SRPSKE: „Bosansko proleće“ kao uvod u „bošnjačku jesen“

4

Naizgled bezazleni protest radnika propalih tuzlanskih fabrika, tako karakterističan za postsocijalističke ekonomije u tranziciji, pre nekoliko meseci pretvorio se u opšti haos i anarhiju na ulicama Tuzle. Iz ovog nekada industrijskog centra nasilni protesti su se širili gradovima Federacije BiH, sve do kulminacije u danu kada su gorele zgrade kantonalnih vlada u Sarajevu, Tuzli, Zenici, Mostaru, i državne institucije mnogim manjim mestima.