Podešavanja / Settings

Rusija je naglo povećala otkup zlata na svetskom tržištu i značajno popunila zlatne rezerve, a neki zapadni mediji tvrde da se Moskva na taj način postupno oslobađa zavisnosti od američkog dolara.

Srbija je povećala količinu zlata u deviznim rezervama sa 14,9 na 17,2 tone u poslednje dve godine.

Od kraja 2012. godine Nemačka traži da joj se vrati 1536 tona zlatnih rezervi koje se nalaze u trezorima FED-a u Njujorku.

Ne treba se zavaravati razmišljanjem da je Wašington u teškoj finansijskoj situaciji taj novac doista potrošio u ime „demokratskih vrednosti i slobode ukrajinskog naroda“, kao što tvrdi Viktoria Nuland, no to je našim čitateljima odavna jasno.

Nemačka saga o zlatu još uvek bez epiloga – Iz „Federal Reserve Bank“ poručili Berlinu kako do 2020. ne može da dobije svoje zlatne rezeve.

Ruske zlatne rezerve rastu već devet meseci zaredom, a Moskva je na postojećih 996,4 tona zlatnih rezervi dodala još 0,3 tone.

Hrvatska je početkom dvehiljaditih izvršila rasprodaju ‘porodičnog’ zlata, odnosno državnog. Prodala je sve zalihe po najnižoj ceni – za 145 miliona dolara, a deo njih je ostavila Beogradu“, tvrdi HDZ-ovac Goran Marić za hrvatske medije.

Kinezi su bacili oko na 8133 tone zlata koje se nalaze u bankama SAD i predstavljaju 74,5% ukupne količine valutnih rezervi. Kina traži ovo zlato kao naplatu duga od SAD. Ona želi da emituje novu valutu koja bi predstavljala alternativu dolaru i bila obezbeđena zlatom. U tom cilju Kina je počela da povlači svoje zlatne rezerve iz Švajcarske, Londona i Njujorka.

Током викенда кренула је мини-лавина захтева Лондону и Вашингтону за враћање злата. Почело је са Холандским комитетом грађана који се придружио немачком Федералном бироу за одговорност који су затражили од BОЕ (Bank of England) и одељења FЕD у Њујорку да им врате њихове златне резерве. Холандији и Немачкој прикључила се и Венецуела. Све три захтевају […]