Podešavanja / Settings

Ljubica Čakarević, učiteljica i ratnica, na insistiranje Stepe Stepanovića i Živojina Mišića, odlikovana je Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.

– Visočanstvo, zašto da nam Evropa kroji državu?! Kad neko nešto od nas pravi, sutra će uzeti za pravo da to i rasturi. Kad ti neko nešto da, kad-tad će tražiti da mu to platiš.

U vreme Suvoborske bitke koja se većim delom vodila i na teritoriji takovsko-rudničkog kraja i koja je u istoriji zapamćena kao jedna od briljantnih pobeda srpske vojske predvođene đeneralom Živojinom Mišićem koji je posle ove bitke zbog svojih strateških vojnih odluka dobio čin vojvode bilo je na hiljade poginulih vojnika sa obe strane.

Srpski kralj Aleksandar Obrenović bio je jedini evropski vladar na Prvim olimpijskim igrama 1896. u Atini.

Četiri Karađorđeve zvezde i četiri Legije časti dobio je (pored ostalih mnogobrojnih stranih i domaćih odličja) vojvoda Živojin Mišić, a u njemu se ništa nije promenilo. Kroz život je koračao uspravno, svestan svega što jeste, što zna i može, a da ni jednog trenutka niko iz njegove okoline nije osetio ni zeru taštine i sebeljubivosti. Pamte ga kao vrednog pitomca, koji je sa podjednakom marljivošću izučavao taktuku i besedništvo, strategiju i krasnopis, naoružanje i okretne igre. Događaji koji su sledili zamenili su teoriju praksom, a rat koji uskoro poče, sasvim prekinu školovanje. Mnogi su, a među njima i Živojin Mišić, svoja znanja morali da primene na bojnom polju.

Mnogo skromnije nego što bi trebalo, u Srbiji se obeležava 3. decembar, dan kada je 1914. godine otpočela kontraofanziva srpske vojske u sklopu čuvene Kolubarske bitke. Ona se u svim vojnim školama u svetu izučava kao jedinstven primer genijalne vojne strategije đenerala Živojina Mišića, komandanta Prve armije Vojske Kraljevine Srbije.

Srbinu Živojinu Šariću sedam godina kuću uzurpirala četvorica hrvatskih generala. Pre odlaska potpuno je uništili i ostavili 10.000 evra računa za struju

Српски војвода из Првог светског рата Живојин Мишић рођен је 19. јула 1855. године у Струганику као најмлађе 13. дете. Учествовао је у свим српским ратовима од 1876 до 1918. године, командовао је Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта био начелник Врховне команде. У Крагујевцу је завршио основну школу, а гимназију […]