У време Сувоборске битке која се већим делом водила и на територији таковско-рудничког краја и која је у историји запамћена као једна од бриљантних победа српске војске предвођене ђенералом Живојином Мишићем који је после ове битке због својих стратешких војних одлука добио чин војводе било је на хиљаде погинулих војника са обе стране.

Споменик Живојину Мишићу у Мионици

Но, и војвода Мишић и Генералштаб српске војске су знали да после ове победе следе нови напади Аустроугрске монархије и немачке војске, а што се и десило, које су обележене новим погибијама са обе стране, а потом и епопеја српске војске кроз гудуре Албаније. 

Дивнино сећање

Дивна Ковачевић, једна од најстаријих житеља таковско-рудничког краја која је рођена 1919. године још увек добро памти догађаје из детињства и каже:

– Сви смо знали да су у споменику на крају градског гробља сахрањени аустроугарски и српски војници, али ништа више од тога -каже Дивна. 

Српска војска се повлачила пред надмоћним непријатељем, а за војском су остала беживотна тела и оних који су нападали Србију и оних који су је бранили и које је требало сахранити на достојанствен начин. Једна од таквих заједничких гробница у којима су сахрањени и аустроугарски и српски војници налази се и на милановачком градском гробљу.

На споменику су исписане речи :“ Овде почивају аустроугарски и српски војници“ и година 1915. и ништа друго што би указивало ко је и из којих разлога заједно сахранио освајаче и бранитеље.

У Музеју рудничко-таковског краја, осим што чувају извод из посмртних листа угарских војника погинулих у овом крају и нису сигурни да ли су у заједничкој гробници сахрањени баш ти војници, а о српским војницима који су сахрањени заједно са Угарима не постоји никаква евиденција. 

Свеће за задушнице

О свим задушницама народ прилази споменику. Сви пале свеће за душу онима који ту почивају, именованим угарским војницима и безименим српским јунацима.

– Не постоје никакви подаци ни о томе на чију је иницијативу и из којих разлога споменик подигнут -истиче Алексадар Марушић, кустос музеја.

У сваком граду у Србији постоје људи које интересују историјски догађаји везани за тај град и који више од других знају о историји града. У Горњем Милановцу Милета Јеремић (72) је један од најбољих познавалаца онога што је било.

– Истина је да знам много о људима и догађајима из историје овог краја, али овог пута не могу да будем од користи јер и сам не знам ко је подигао споменик аустроугарским и српским војницима, а и затечен сам јер сте ви први који се интересује за ово спомен-обележје. Само могу да претпоставим да је то урадила аустроугарска власт, о чему сведочи и мермерна плоча исписана на немачком језику, након повлачења српске војске преко Албаније и то у оквиру санације терена, односно сакупљања и сахрањивања тела погинулих и аустроугарских и српских војника у овом крају – вели Милета.

Ко је одлучио да се изгради споменик од црвеног гранита и из којих разлога, то ће остати вечита тајна. Један од могућих разлога да се заједно са аустроугарским војницима сахране и српски хероји може бити и поштовање аустроугарских власти према браниоцима Србије -објашњава Милета.

(Вести)

Oznake: Živojin Mišić, Prvi svetski rat, suvoborska bitka