Подешавања / Settings

Твоја звона звоне
глас се чује мио
са врх Старог Града
лепа Манасијо

Насред мора камен тврди,
на камену црква стоји.

Услиши нас Боже наш
кад ти вапијемо
помилуј нас Оче нас
када уздишемо

Величит душа Моя Господа, и возрадовася дух Мой о Бозе Спасе моём.
Честнейшую Херувим и славнейшую без сравнения Серафим, без истления Бога Слова рождшую, сущую Богородицу, Тя величаем.

Скини с мене бриге многе
Не могу их носити
Никог немам да помогне
Немам кога молити

Црква наша, мајка наша,
Духовног је пуна млека,
Пуна хране за све душе,
А за болне пуна лека.

Благословен јеси, Христе Боже наш,
иже премудри ловци јављеј,
низспослав им Духа Свјатаго.

Љубав огњена, Христом рођена
У младом се срцу разгорела,
Младић словесни, Богом избрани
уместо тишине долази,

„Да испрáвится..“, Јакова Протопсалта, глас Први. Поје: Српски византијски хор. Хороначалник: Игор Зиројевић.
„Κατευθυνθήτω“, Ιακώβου Πρωτοψάλτου, Ήχος Πρώτος. Ψάλλει η ΣερΒυΧ. Χοράρχής: Ίγορ Ζιρόγιεβιτς.

Све ту је,
срце још пламен пали.
Све ту је,
још нисмо себе дали.
Знак победе још на небу.
Хвала на вину и на хлебу Ооо!

Ходимо браћо Господ нас зове,
да нас обуче у хаљине нове,
Хаљине нове за нас кројене,
Христос нас зове да нас одене.

Душо моја, свет се нагло мења, држ’ се Христа сигурног спасења.

Душо моја не пробирај путе, разни
ће те пути да узмуте.

Цару благом и свемоћном
Над ангелском војском свом
Уздигнимо очи ума
Озарене молитвом

О, народе српски нек је Богу хвала,
Јер доби пастира Патријарха Павла,
У времена смутна и у љутој муци,
Да те води Христу са крстом у руци.

Од када постојимо,
од када памтимо,
светињу имамо, светињу имамо
коју нам је, отац оставио.

Плачи душо моја јер си грешна много,
цео свет те не би оплакати мого.
Толико си грешна, грешнија од свију,
знаш ли да се греси неће да сакрију.

Спаси Боже људе своје, спаси господи.
Крстом твојим ти нам светли,
Крстом нас води.

Господ добри све нам даде,
свет баш цели он саздаде.

Залуд сунце сија изнад Јерихона,
И блиста се широм чудна васиона,
Залуд Јордан хитри, залуд Мртво море,
Залуд шарно цвеће и камене горе,

Крај твојих ногу желим да клечим,
Слатке ти речи са уста купим,
Ка огањ живи у срце слажем,
Да зимње срце опет оживи.
Од твојих речи срце ми гори,
Говори, Христе, само говори.