Podešavanja / Settings

Serija “Ravna gora” u deset prikazanih epizoda obuhvatila je događaje u Jugoslaviji u rasponu od oko četrdesetak dana u aprilu i maju 1941.

Posle više meseci besa, lomljenja tabli sa ćirilicom i sukoba sa policijom, “Stožer (štab) za obranu hrvatskog Vukovara” promenio je taktiku i rešio da pomoću referenduma građana Hrvatske spreči postavljanje dvojezičnih tabli u Vukovaru. U gradu “posebnog pijeteta”, kao što je on, takve table mogle bi se postaviti samo ako u njemu živi više od 50% Srba, a što je postotak koji srpska manjina ne može da dostigne.

Šira javnost u Srbiji, a, kako se čini, i naši lingvisti i nadležno Ministarstvo prosvete nisu primetili pojavu novog jezika na teritoriji naše republike. On je nastao na taj način što su njegovi “tvorci” dali novo ime srpskom jeziku, te je tako od srpskog, kao što se već mnogo ranije desilo i sa hrvatskim, a u novije vreme i sa crnogorskim i bošnjačkim, nastao novi jezik – bosanski.

G. Gvido Vestervele, nemački ministar spoljnih poslova, boravio je u Beogradu 19. maja u svojstvu glasnika. Doneo je već odranije dobro poznatu poruku: da Srbija ne može da očekuje dobijanje datuma za pregovore.

U ovim sudbonosnim ili “sudbonosnim” danima, kada javnost u Srbiji sa svih strana neprestano plaše očekivanim i zloslutnim ishodom pregovora u Briselu, možda je reagovanje predsednika Vlade na poruku Srpske pravoslavne crkve ostalo nedovoljno zapaženo.

Iako je procenat srpskog stanovništva u Hrvatskoj danas četiri puta manji od vremena kada je Franjo Tuđman za Srbe govorio da su “remetilaćki faktor”, izgleda da ga deo Hrvata i danas doživljava na sličan način. Ovakav zaključak stiče se posle hajke koja se ovih dana vodi protiv Srba u Hrvatskoj, a za koju se teško može reći da je spontana.

Aleksandar Vučić ne samo da određuje ko je sumnjiv i koga treba privesti isledniku zbog prevara i korupcije ili imenuje krivce za višak aflatoksina u mleku, već ima i druga zaduženja.