Podešavanja / Settings

Granice Evropske unije su za ove nevoljnike usko grlo, a sve deklaracije o humanosti i pravima na azil begunaca iz ratom ugroženih područja ostaju samo u govorima političara i njihovih predstavnika za štampu.

Nije poznato da li i današnji američki američki ambasador u Beogradu u potpunosti deli mišljenje nekadašnjeg atašea za štampu ambasade Velike Britanije, ali nema sumnje da se i on bavi proučavanjem mentalnog zdravlja srpskog naroda.

I posle potpisivanja sporazuma naše vlade i firme “Igl hils” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o izgradnji “Beograda na vodi” u javnosti su ostale mnogobrojne nedoumice oko toga kome je on potreban i koliko je uopšte koristan za naš glavni grad i čitavu Srbiju.

Kad god poslanik iz opozicije postavi pitanje koje nije po volji poslanika Srpske napredne stranke, jer se odnosi na nerazjašnjene, bolje reći, prikrivene postupke vlasti, usledi gotovo istog trenutka reagovanje šefa poslaničke grupe SNS-a ili nekog poslanika te stranke.

Srbi se obično ne sećaju svojih prijatelja i dobročinitelja, a još brže i lakše zaboravljaju i osvedočene neprijatelje. Ne pamte čak ni one iz poslednjih 25 godina, čiji se doprinos raspadu Jugoslavije i ogromnim ljudskim i materijalnim žrtvama više i ne pominje.

Početkom prošlog meseca Bi-Bi-Si je emitovao radio program “Mudžahedini na turneji”, u kome se govorilo o dolasku mudžahedina u Bosnu devedesetih godina dvadesetog veka i njihovoj borbi protiv Srba, koji su ugrožavali opstanak muslimana.

Nova era udvorištva u Srbiji nastala je posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u maju 2012. Poltroni su se ubrzo našli na starom poslu, pre svih prebeglice iz stranaka koje su izgubile izbore, a koje su, ništa neobično, odjednom uvidele da im najviše odgovara program Srpske napredne stranke.

Predsednik je i sam bio zapanjen nedvosmislenim rečima gospodina Hana, pošto je, izgleda, zaboravio smrknuto lice svoga prethodnika na mestu prvog čoveka Srbije, kada mu je nemačka kancelarka usred Beograda objasnila šta ona (a time i Evropska unija) misli o mantri srpskih političara “ I Evropa i Kosovo”.

“Danas “, kako je izjavio A. Vulin, “Tribunal kontrolišu SAD (zar to nije slučaj otkako je osnovan?), koje su pustile Vojislava Šešelja iz pritvora i sad kroz njegova usta govore da će rušiti srpsku vladu.” Na kraju, poručio je premijeru da je možda vreme da razmisli o prioritetima spoljne politike.

“Već ima blizu iljada godina kako Srblji imaju svoja slova i pismo…”, pisao je Vuk Karadžić 1818. u predgovoru “ Srpskog rječnika”, a do danas još ni u kakvoj knjizi nemaju pravoga svog jezika”. Nepuna dva veka kasnije, srpska slova i pismo sve brže nestaju iz Srbije, a ni stanje jezika nije zadovoljavajuće.

Ne treba se čuditi što običan svet na Zapadu često ima površna i pogrešna saznanja o Srbiji i srpskom narodu ako do njih dolazi obaveštavajući se od autora kao što je Margaret Makmilan. Ova kanadska istoričarka, profesor univerziteta i rektor koledža „Sveti Antonije“ u Oksfordu, spada u vodeće stručnjake za istoriju međunarodnih odnosa i objavila je više knjiga iz oblasti kojom se bavi: Nikson i Mao, Opasne igre: upotreba i zloupotreba istorije, Kanada i NATO, Nemirni vek: Međunarodni odnosi 1900-1990, Rat kojim je okončan mir, i druge.

Nepristrasne televizijske kamere i mikrofoni neumoljivo su beležili takmičenja u zajedljivosti, traženju načina da se poslanik iz druge stranke što bezobzirnije ponizi, izvrgne ruglu, uvredi i najzad predstavi kao zastupnik stava koji je potpuno beznačajan ili čak štetan po interese države

Iz intervjua Aleksandra Vučića američkoj televizijskoj stanici Si-En-Bi-Si očigledno je da nije nimalo lako biti premijer u Srbiji. On je potpuno posvećen i opredeljen za sprovođenje reformi u zemlji, pre svega radi stvaranja povoljnije klime za dolazak stranih investitora. Međutim, “kakve god reforme pokušate da sprovedete na Balkanu…to je gore od pakla”.

Premijer je bio toliko kooperativan da se gotovo izvinjavao gospođi Merkel što smo mi Srbi bezgranično tvrdoglav i bezuman narod.

Put Srbije u Evropsku uniju ispunjen je mnogim znanim i neznanim preprekama, te je neizvesno kada će se on i kako završiti. S druge strane, sasvim je moguće da se naša zemlja znatno brže, ipak, nađe u Briselu, ali kao članica Severnoatlantskog saveza, čiji je glavni štab takođe u istom gradu.

Crnogorski političari na vlasti rado bi svoju državu uveli u NATO, za razliku od možda i većeg broja građana, koji nisu preterano oduševljeni idejom o pristupanju toj zločinačkoj organizaciji pošto nisu zaboravili njeno bombardovanje u prvim danima agresije na SRJ 1999. godine.

Predstave običnog srpskog građanina o isto tako običnom stanovniku Sjedinjenih Američkih Država zasnovane su delom na zapažanjima, delom na predrasudama.

Ser Henri Voton (1568-1639), engleski pesnik i diplomata, ostavio je šaljivu i čestu navođenu definiciju ambasadora. Prema njoj: “Ambasador je čestit čovek, poslat u inostranstvo da obmanjuje i spletkari u korist svoje zemlje”

Najamnici ili plaćenici, učesnici u oružanim sukobima i aktivnostima vezanim za njih, kojima je isključivi motiv sticanje materijalne koristi, ratnici za novac, pominju se već u prvim danima pisane istorije, a možda ih je bilo i ranije. Vladari su uviđali njihove prednosti u odnosu na “domaće” vojnike, jer su obično radili ono što domaći nisu želeli ili mogli.

Pre neki dan dvojica sredovečnih muškaraca i, očigledno, dobrih poznanika, pričaju u tramvaju o izborima za Skupštinu Srbije 16. marta. Nemam ni želju ni nameru da ih prisluškujem, ali oni govore prilično glasno, te ih ja – hteo ne hteo – čujem.