Podešavanja / Settings

U Srbiji treba da se pojave „učtivi ljudi“, još učtiviji od onih koji su bili na Krimu. Podsetićemo, tako se nazivaju ruski vojnici, koji po rečima predsednika Putina, „stoje iza leđa samoodbrane“ poluostrva. Ali, ne treba izvlačiti dalekosežne zaključke. Radi se o „mekoj moći“.

U slučaju realizacije „Turskog toka“, kao i u slučaju izgradnje Kaspijsko-Jadranskog cevovoda (KJC) Turska će dobiti kontrolu nad isporukom gasa zemljama u regionu, a to znači i dodatnu polugu za vršenje pritiska na njegove zemlje. Turci su vešti trgovci i nikad neće propustiti ni najmanju mogućnost da iskoriste ovu polugu za obezbeđenje svojih interesa na Balkanu.

Većina beogradskih izdanja izdvaja ovu glavnu misao iz knjige: „Turska se mora vratiti na Balkan, ali nam u tome smetaju Srbi i Grci“.

U savremenom svetu „meka sila“ je neodvojivi deo spoljne politike velikih država. U nju se ulažu velika sredstva i, čega smo bili svedoci više puta, ona se i višestruko isplati onima koji je znaju koristiti. Rusija je prilično kasno shvatila sve prednosti ove vrste širenja uticaja, posebno na Balkanu.

Biće da je Kina na Balkanu primarno fokusirana na izgradnju infrastrukture za pristup tržištima Zapadne Evrope.

Okrugli sto pod nazivom „Pravno-politički aspekti krize u Ukrajini” održan je u Beogradu, u organizaciji „Strukovnog udruženja pravnika Nomokanon”.

Nedavna izjava poslanika Bundestaga, A. Šokenhofa, kako je evropski put Balkana i Srbije ugrožen pretnjom ruskog uticaja, potvrdila je da je zapadna šargarepa varki i obmana oglodana do kraja.

Predsednik turskog Dijaneta, Muftija Mehmet Gormez poručuje, da će Turska zaštiti Muslimane u Makedoniji i čitavom Balkanu i to oseća kao obavezu i najveću dužnost sadašnja islamistička Turska.

Nihat Zejbekči: Turska i Rusija zajedno u Evroaziji, Aziji, Persijskom zalivu, Severnoj Africi i na Balkanu mogu da „postignu mnogo“

Politiku SAD na Balkanu, kao i u svim ostalim regionima sveta, u posthladnoratovskom periodu određuje nastojanje da se ostvari hegemonija, u smislu da se ne dopusti postojanje nijedne regionalne (a kamoli velike) sile koja bi delovala nezavisno od Vašingtona

Na nekoliko srpskih kuća u selu Crkvena Vodica kod Obilića ispisani su grafiti „Albania“ i „Kosova“. U istom selu, u multietničkoj osnovnoj školi, u jednoj od učionica okačen je crtež sa kartom takozvane velike Albanije, nalik karti zbog koje je pre dve večeri prekinut fudbalski meč Srbija – Albanija. Grupa albanskih đaka upala je u srpsku školu „Braća Aksić“ u Lipljanu i prekinula nastavu na srpskom jezi

Tema proširenja, može se reći, „večna“ je za EU od trenutka njegovog formiranja do naših dana. Jedinstvena Evropa je preživela nekoliko talasa proširenja. Poslednji od njih koji je u štampi dobio slikoviti naziv Veliki prasak, desio se, kao što se zna, 2004. godine, kada je u EU odjednom bilo primljeno 10 zemalja kontinenta. Sedam od njih pripadalo je takozvanoj „socijalističkoj zajednici“ država na čelu sa bivšim SSSR.

U raznim analizama i komentarima, publikovanim kod nas i u inostranstvu, mnogo je prostora potrošeno da bi se ukazalo na to zbog čega je Srbiji važno da gradi što je moguće bolje odnose sa Rusijom. U tom kontekstu su navođena pitanja energetske bezbednosti, Kosova i Metohije, investicija, kredita, izvoza poljoprivrednih proizvoda itd.

a Balkanu je trenutno na sceni neootomanizam, što se jasno može videti u odnosima među muslimanima u Crnoj Gori, preko BiH, Kosova, Sandžaka, Makedonije i dela Bugarske, rekao je arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, preneli su crnogorski mediji.

Preteći Rusiji sankcijama zbog događaja u susednoj zemlji, Zapad se ponaša kao što se pre 20 godina ponašao na Balkanu – napisao je na svojoj Fejsbuk stranici potpredsednik ruske Vlade Dmitrij Rogozin.

Gotovo da nema knjige onih autora koji se bave poreklom Slovena, odnosno Srba, zagovornika da Sloveni nisu došljaci na Balkan, a da se bar na jednom mestu ne pomene ime Miloša S. Milojevića.

Zamenik direktora moskovskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Vladimir Baranovski ocenjuje da postoje dobre šanse za izgradnju gasovoda Južni tok

Stanovništvo Bugarske, Grčke i Srbije u većini je prijateljski raspoloženo prema Rusiji. Problem je u zavisnosti njihovih elita.

„Balkanski samit“ u Berlinu izazvao je značajnu pažnju ne samo u zemljama učesnicama već i šire u Evropi. Tema ostaje i dalje aktuelna, posebno sa aspekta ciljeva njenog organizatora i efekta mera koje budu preduzimane prema regionu Zapadnog Balkana.

Knjiga „Šta Evropa želi“, u koautorstvu hrvatskog filozofa, pisca i aktiviste Srećka Horvata, i slovenačkog filozofa, svetski priznatog profesora Slavoja Žižeka postala je apsolutni bestseler najpre u Evropi i u Americi (objavljena je 2013. na engleskom, zatim je doživela izdanja na još desetak svetskih jezika), a tokom ove godine i u regionu.