Podešavanja / Settings

U svetlu sukoba na relaciji Zapad–Rusija uloga balkanskog regiona je preuveličana, smatraju stručnjaci, iako broj NATO baza u ovom delu sveta nije zanemarljiv. Sputnjik je istražio gde su sve stacionirane snage Zapadne alijanse na Balkanu.

Zahvaljujući razvoju rusko-srpske energetske saradnje, počeo sam često da posećujem Srbiju. Isprava sam bio očaran tom zemljom i time koliko se pozitivno njeni ljudi odnose prema Rusima, ali uskoro mi je postalo jasno da se srpska elita tako ne ponaša.

Da je neki od gasovoda bio izgrađen 90-tih godina, situacija na Balkanu izgledala bi sasvim drugačije nego danas.

Ako pristanemo da budemo Zapadni Balkan, pristajemo da budemo i problem i u problemu

vodeći se na floskulu zapadni Balkan, Srbija je potpuno zapostavila centralni, koji se pruža od Mađarske do Egejskog i Crnog mora.

Izlazak Grčke iz evrozone može dovesti do ozbiljnog širenja ruskog uticaja na Balkanu, piše Nikolas Buse, politički analitičar lista Frankfurter algemajne cajtung.

Pred više desetina prisutnih u sali SO Voždovac, predstavljena je knjiga „Nemačka geopolitika i Balkan“ dr Dušana Prorokovića.

Boreći se za dominaciju, Rusija izaziva podele u EU. Poverljivi mejlovi otkrivaju uticaj koji imaju na grčku vladu.

Pozivamo sve iskrene rodoljube, koji žele da razumeju šta se radi za njihovom državom, da dođu na tribinu „Šta hoće Nemačka na Balkanu?“.

Marfi je, gostujući u nemačkom Fondu „Maršal“, potvrdio da su SAD prešle u napad na Rusiju na gotovo na svim područjima.

Na početku bi trebalo podvući da je ideja stvaranja kontinentalnog saveza korisna, dobra, potrebna i plemenita. U vremenu stvaranja multipolarnog sveta, ujedinjena Evropa može postati jedan od polova u sistemu međunarodnih odnosa i tako na najbolji mogući način štititi interese svih evropskih naroda, od Lisabona do Vladivostoka. Međutim, mora se istaći i da je potrebno ostvariti neke uslove da bi do toga došlo.

Da li su zbog situacije u Ukrajini i sukoba između SAD i Rusije celokupna američka obaveštajna infrastruktura i domaća logistika na Balkanu sada podignute na viši stepen aktivnosti? Izgleda da jesu.

Otkazivanje izgradnje Južnog toka, ako to nije samo „taktička varka“ predsednika Putina sa političkom i ekonomskom pozadinom, sa jedne, i jačanje rusko turskih odnosa, uz dogovor oko izgradnje tzv. turskog toka, sa druge strane, uz već pojačani interes Vašingtona, Brisela i Berlina, doneće u dogledno vreme novu političko-bezbednosnu „konfiguraciju“ odnosa na Balkanu, sa teško predvidivim ishodom.

Poslednje izjave Aleksisa Ciprasa, skoro sigurnog pobednika na predstojećim izborima u Grčkoj, od kojih su neke date i tokom njegove nedavne posete Srbiji, podstakle su evropske zvaničnike da ogole istinu koja glasi da posle dobrovoljnog ulaska u spiralu evrointegracija ne postoji mogućnost naknadne pameti, jer kako doslovno rekoše iz Brisela: „To je neopozivo“.

Na vrata Balkana zakucao je div sa ogromnim ekonomskim i vojnim potencijalima. Riječ je o sporazumu Rusija – Turska, koji u potpunosti može da promijeni geopolitičku sliku. Bžežinski i Hantington su sigurno zabrinuti.

Francuski tužilac Fransoa Molins izjavio je da su teroristi krivi za smrt 17 ljudi u Francuskoj u proteklih nekoliko dana i da su nosili oružje AK-47, koje, kako je rekao, najverovatnije potiče sa Balkana.

Protekla dešavanja još jednom su pokazala da je Balkan prostor uzavrelih strasti. Dovoljni su dron, zastava, povratak jednog čoveka i njegova izjava da bi se niska temperatura praćena ledenim kišama odrazila i na regionalne političke odnose.

U naše vreme, zahvaljujući gasnom sporazumu sa Rusijom, Turska postaje gasno čvorište za Balkan. Istovremeno, budući da čini važnu kariku na kineskom novom putu svile – Turska postaje i trgovinsko čvorište za naš deo kontinenta. CIRSD je tako sa kineskim i turskim vladinim institutima upravo u Istanbulu organizovao konferenciju o novom putu svile. Imajući u vidu da je Grčka prepuštena svojoj sudbini, kao i da Turska već ima kao prirodne saveznike Bošnjake i Albance, uz ostale već pomenute razloge, postaje jasno da je jačanje Turske na Balkanu neizbežno.

Upitan kako vidi situaciju u regionu posle puštanja Šešelja na slobodu, Kirbi je konstatovao da ta odluka Haškog tribunala nije bila baš sa entuzijazmom dočekana ni i regionu, ali ni Vlada Srbije, kaže on, nije bila time oduševljena.

Kada nemački ambasador kaže da priznanje „Kosova“ nije neophodno za početak pregovora sa Evropskom unijom, polovina srpske javnosti tu izjavu čita u kontekstu pitanja priznanja Kosmeta za nezavisnu albansku državu kao konačnog uslova Brisela.