Pročitaj mi članak

ZLOČINI NIKADA NE ZASTAREVAJU – i Amerika ih nije mogla da zaštiti pred sudomom

0

U petak, 3. juna, u Argentini je došlo do događaja koji predstavlja potpuni presedan: sud je prvi put doneo presudu da operacija „Kondor“ predstavlja međunarodnu zločinačku zaveru. Kondor je izvođen uz učešće SAD-a šezdesetih godina 20. veka od strane šest južnoameričkih diktatura, sa ciljem da se fizički likvidiraju politički protivnici.

5

По њему је на 20 година затвора осуђен бивши вођа хунте која је владала Аргентином 1982. – 1983. године, 88-годишњи генерал Рејналдо Бињоне. Он је оптужен за учествовање у незаконитом удруживању, за отимање људи и злоупотребу својих овлашћења, што је све повезано са принудним нестанком преко 100 људи. 14 других бивших војних функционера су осуђени на затвор од 8 до 25 година због кршења људских права.

Леонид Савин је главни и одговорни уредник портала Геополитика.ру и један од најпризнатијих руских стручњака за геополитичка питања и међународне односе.

Леонид Савин је главни и одговорни уредник портала Геополитика.ру и један од најпризнатијих руских стручњака за геополитичка питања и међународне односе.

Осуђен је и бивши вођа Војно-ваздушних снага Аргентине, 90 – годишњи Омар Графина за учествовање у нестанку брачног пара активиста – левичара. Такође су осуђени и уругвајски пуковник Мануел Кордеро Пиасентини који је затворенике мучио у једној радионици Буенос- Ајреса, у коју су затварани и ислеђивани многи левичарски активисти.

Сматра се да је операцију „Кондор“ започео у Чилеу у новембру 1975.г. Аугусто Пиноче, да су за њим кренули и остали јужноамерички диктатори. О томе су писане књиге и снимани филмови, затварани су новинари који су мучени на најстрашније начине врло сличне зверствима нациста из Другог светског рата.

Многи левичарски дисиденти из земаља у којима је вршена операција „Кондор“ тражили су склониште у суседним земљама и на другим местима, али то није увек могло да им помогне. Тајни програм се није односио само на Латинску Америку већ се ширио и много даље од ње. После свега је влада САД-а утврдила да су чилеански агенти који су учествовали у „Кондору“ у септембру 1976.године у Вашингтону убили бившег чилеанског амбасадора Орланда Летељера и његовог америчког помоћника Ронија Мофита. Агенти „Кондора“ су вршили истрагу људи и по читавој Европи, са намером да их физички униште.

Кључни докази кривице по овом предмету за аргентински суд су били подаци агента FBI из 1976.године, са којих је скинута ознака поверљивости. Донета пресуда је постала важан путоказ јер је први пут у судском претресу доказано да „Кондор“ представља међународну злочиначку заверу, која је направљена уз подршку САД-а и владајућих режима у Чилеу, Аргентини, Боливији, Бразилу, Парагвају и Уругвају.

Обзиром да лешеви многих жртава нису никада нађени аргентински тужиоци тврде да злочин сакривања околности тих смрти постоји и данас и да застарелост која постоји по закону у овом случају никако не може да се користи.

Обзиром да је тиме створен правни преседан, и да се западни правни систем и заснива на постојању преседана, процес може да се настави, а може да дотакне и интересе Сједињених Држава. Јер је врло вероватно да су они који су разрађивали овај облик државног тероризма и транснационалног злочинаштва били политичари из Вашингтона.

Vojna hunta

Амерички играч у Аргентини: осуђени генерал Рејналдо Бињоне

Познате су и чињенице учествовања најмање две друге земље које су подржавале диктаторске режиме Латинске Америке – Велике Британије и Израела. Обе земље су испоручивале оружје и слале своје инструкторе ради гушења партизанске делатности (добро је дошло искуство репресије против Ирландаца и Палестинаца) и стручњака за вршење истраге мучењем испитаника.

Треба да се констатује и да је одмах пошто су пресуде донете нови проамерички председник Аргентине Маурисио Макри био смештен у болницу 3. на 4. јуни са дијагнозом срчане аритмије. Да није на здравствено стање аргентинског председника утицала сама пресуда или је његова хоспитализација била резултат тешких преговора са амбасадором САД у Аргентини – то се не зна.

Судски преседан који је створила Аргентина представља сигнал свим земљама где су вршени или се врше овакви злочини. То је и порука садашњим украјинским властима које су учествовале у убиствима, отимању и мучењима мирних становника у последње две године. Последњи, 14. извештај Управе Врховног комесара УН за људска права, који се односи на ситуацију са људским правима у Украјини, открива сву тежину злочина које су чинили украјински руководиоци и неонацистичке групације које су ови контролисали. Како је показала Аргентина – никада није касно да се такве ствари рашчисте до краја!