Pročitaj mi članakRuski predsednik Vladimir Putin iz Atine je zapretio Rumuniji i Poljskoj da bi se mogle naći u dometu ruskih raketa zbog toga što su prihvatile delove američkog raketnog štita, na koji Moskva gleda kao na pretnju sopstvenoj sigurnosti.
– Колико јуче у тим деловима Румуније људи нису знали што значи бити на мети, данас ћемо бити присиљени спровести одређене мере да се осигурамо. Исти ће случај бити и с Пољском – рекао је Путин на заједничкој конференцији за новинаре с грчким премијером Aлексисом Ципрасом.
Он није прецизирао које ће мере Русија предузети, али је инсистирао на томе да није Русија та која је направила први корак, већ само одговара на потезе Вашингтона.
– Нећемо предузети мере док не видимо ракете у суседним подручјима – поручио је председник Русије.
Које мере ће предузети Русија?
С обзиром да нису прецизиране мере које ће Русија предузети неки експерти тврде да би Русија могла да одговори размештањем ракетних система „Искандер“ у Калињинградској области и на Криму, па би на тај начин Пољска и Румунија биле на нишану руских ракета. Као још једна варијанта руског одговора на америчку претњу спомиње се слање руских подморница до обале СAД, а такође И опремање бродова и подморница у Балтичком и Црном мору крстарећим ракетама морског базирања „калибар“ које имају домет до 2.600 километара. То значи да би те ракете из било које тачке Црног мора могле погодити сваки циљ на територији Пољске и Румуније.
Иначе, нови противракетни систем НAТО-а је средином месеца пуштен у рад у румунском месту Девеселу, а америчке снаге су разместилие ПРО у Пољској на само 250 километара од руског града Калињиграда, што се сматра директном претњом Москви.
С једне стране СAД тврди да је постављење противракетног штита усмерено на заштиту Европе од Ирана, али Кремљ тврди да је циљ слабљење руског нуклеарног наоружања.
Путин сматра да оправдање да је штит потребан због Ирана нема смисла, јер је постигнут међународни договор којим се ограничава ирански нуклеарни програм.
– Ракете које чине штит лако могу погодити руске градове. Како то не представља претњу за нас – упитао је Путин.
Некада савезници, а где су данас Пољска и Румунија?
Сукоби у Украјини довели су до веома лоших односа између Запада и Русије, што се одразило и на Румунију и Пољску. Обе земље су забринуте због активности Москве у оближњој Украјини и на другим деловима периферије некадашњег Совјетског савеза.
Пољска је тако крајем јануара заједно са Украјином и Литванијом склопила војни савез, те је основана заједничка војска под називом „ЛитПолУкрБриг“, која има за циљ да одбије руску агресију.
С друге стране, Румунија и Русија су биле у сукобу због Молдавије. Молдавија је 1991. године прогласила независност од Москве након чега је избио рат око Придњестровља. Уз помоћ руске армије, придњестровски сепаратисти задржали су контролу над територијом. Јула 1992. потписано је примирје, а руска 14. армија остала је у региону у улози мировних снага, заједно са молдавском војском.
Број од око 2.500 војника није превелик, али ипак представља проблем и претњу за овај регион. Међутим, зли духови су се пробудили након самита ЕУ у Вилњусу када је одлучено да се парафира споразум о придруживању Молдавије овој заједници. Том приликом, тадашњи румунски председник Трајан Басеску је рекао да је најзад “ЕУ прешла реку Прут” и да својим деловањем сада обухвата и другу румунску државу.
Молдавија је виђена као још један могући сукоб између Москве и Запада јер је ова држава потписала споразум о придруживану упркос противљењу Москве.
