Pročitaj mi članakLJUBLJANA - Zapad je u sve većem strahu kad je reč o Rusiji na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom, i dok nemačka kancelarka Angela Merkel upozorava da bi Evropska unija mogla da veoma brzo odgovori po pitanju ruskih akcija u Siriji, Zapad još ne zna kako da postupi, piše danas slovenački list "Delo".
„Највећи критичари сматрају да најновије тензије умногоме представљају одраз унутрашњих проблема земље која је своје социјално осигурање засновала на продаји фосилних горива и њеног лидера који не планира да се повуче са ауторитарне власти после 16 година“, наводи лист.
Исти критичари су мишљења да је Русији потребна истинска демократизација и владавина права за универзални развој, али то би довело до рушења многобројних монопола и потребе за игнорисањем политичких и економских лекција из 20. и 21. века, додаје се у тексту, преноси СТА.
У складу са таквим ставом, Совјетски Савез се распао зато што су диктаторства и централно планирана економија гушили креативност људи, док је Запад изнедрио појединце попут оснивача „Епла“ Стива Џобса и канадско-америчког бизнисмена и изумитеља Илона Маска, примећује „Дело“.
„Истина је, додуше, да је део западне популације застранио због глобализације, што се најбоље види код присталица Доналда Трампа, Брегзита и екстремних европских националиста“, напомиње словеначки лист.
Упркос тврдњама Меркелове, Запад и даље нема идеју шта да ради, при чему спољнополитички минимализам председника САД Барака Обаме у погледу Москве није задобио много поштовалаца, док на површину избијају нуклеарне и друге претње Русије, а светска удржаност се вратила стратешком вокабулару, закључује „Дело“.
