Прочитај ми чланак- Ово су најблажи и најопаснији сценарији за нафтни сукоб на Блиском истоку, пише за руски портал „Взгляд”, Олга Самофалова; а затим наводи: Који сценарио сукоба на Блиском истоку је користан за Русију?
„Све више нових играча се увлачи у војни сукоб на Блиском истоку. Стручњаци наводе четири могућа сценарија за развој догађаја у региону, након америчког и британског удара на Јемен. Ко је од њих најбољи, а који најопаснији за тржиште нафте и Русију?
Сукоб на Блиском истоку се захуктава. Сједињене Државе и Британија су се придружиле конфронтацији и удариле на позиције јеменског покрета Ансар Алах (Хути) први пут од 2016. године. Ово је био одговор Хутима, који су 9. јануара напали амерички брод који је подржавао Израел користећи беспилотне летелице, балистичке и противбродске ракете. Хути су почели да селективно гађају бродове повезане са Израелом прошле године и учинили су да бродови у Црвеном мору буду ризични.
Експерти разматрају четири могућа сценарија за развој сукоба, од којих ће сваки имати своје последице на глобално тржиште нафте уопште, а посебно на Русију и њене приходе.
Први је најблажи сценарио, по коме нови играчи неће бити увучени у сукоб на Блиском истоку, али ће тренутна ситуација довести до промена у логистици испорука нафтних танкера. Обично се терет транспортује кроз Суецки мореуз у Црвеном мору. Међутим, Јемен је сада почео селективно да напада западне бродове.
„Многи контејнерски бродови и бродови за расуте терете раније су пловили око Африке, преко Рта добре наде, као што су бродови данске компаније Maersk и четири друге транспортне компаније. Као западна компанија, Maersk се плаши да ће Хути напасти њене контејнерске бродове. Након америчких и британских напада на Јемен, појавили су се извештаји о четири танкера који су такође обишли Африку ради сопствене безбедности. Ако САД приморају бродовласнике да не плове кроз Суецки канал, или су уплашени ескалацијом самог сукоба, онда ће око Африке обићи значајан ток танкера са нафтом и нафтним дериватима”, објашњава Игор Јушков, експерт Фонда за националну енергетску безбедност (НЕСФ).
Пролазак бродова од Лондона до Мумбаја кроз Суецки канал траје око 11,6 хиљада км и 26 дана. Док ће пролаз око Африке протегнути пут на скоро 20 хиљада км и 44 дана на путу. Нова логистика ће скоро удвостручити трошкове бродовласника. Након раста логистичких трошкова, пораст ће и цене нафте, нафтних деривата и ЛНГ. Осим тога, недостајаће и цистерне, јер ће се сада повећати време испоруке за сваку серију сировина.
„Приближно 20% морских залиха је сада у опасности, што би могло да буде преусмерено на другу руту, што ће потенцијално довести до повећања коначне цене одређеног броја роба и повећања цене нафте“, каже Евгениј Мироњук, деоничар и стручњак за тржиште у BCS World of Investments.
„Цена нафте ће порасти на ниво додатних трошкова. Барел може да поскупи на 80-90 долара, а ако потражња почне да расте ближе пролећу, цене би могле да порасту још више“, примећује експерт.
Ова ситуација генерално изгледа позитивно за Русију.
„Ако други произвођачи испоручују своју нафту око Африке, а ми наставимо да користимо Суецки канал и идемо близу Јемена, наши трошкови ће остати исти. Истовремено ће поскупети и нафта, па ћемо једноставно више зарадити. Можда Русија има одређене договоре са Ираном да нико не дира нашу нафту“, сматра Игор Јушков.
Ипак, нико није имун од грешака на мору. Британска компанија Амбреи саопштила је у петак да су јеменски побуњеници Хути грешком пуцали на танкер под заставом Панаме у Аденском заливу, који је наводно превозио руску нафту. Према речима Ambrey, реч је о броду чији је капетан претходно обавестио Центар за координацију поморске трговине Краљевске морнарице о нападу, али су нападачи деловали на основу застарелих информација о повезаности пловила са британском компанијом. Ракета испаљена према броду пала је у воду 400-500 метара од бока. Повређених није било, брод је наставио својом рутом. Британска компанија тврди да је ово други танкер са руском нафтом који су грешком напали Хути.
Други могући сценарио за развој сукоба је да Хути не само да ће задржавати бродове у Црвеном мору, већ и ће почети и да нападају нафтну инфраструктуру својих суседа – Саудијске Арабије, УАЕ и Катара.
„Сатима пре америчких и британских напада Хути су упозорили да ће, ако Саудијска Арабија, Катар или Уједињени Арапски Емирати обезбеде свој ваздушни простор за нападе на Јемен, то сматрати објавом рата. Већ постоји конфронтација ниског интензитета између Хута и Саудијске Арабије. Пре неколико година су већ извршили нападе на нафтна постројења у Саудијској Арабији, а сасвим је могуће да ће Хути поново почну да их изводе. Успех зависи од тога колико ће се смањити обим извоза из Саудијске Арабије, што ће довести до несташице нафте на светском тржишту и раста цена“, каже Игор Јушков.
У овом случају, цена нафте би могла да порасте на 100 долара по барелу, плус-минус пет долара, не искључује експерт.
„За Русију је, наравно, ако говоримо цинично, корисно да цене нафте расту због повлачења стране нафте са тржишта“, истиче Јушков.
Трећи сценарио – најопаснији за тржиште – биће реализован уколико Иран буде директно увучен у војни сукоб.
Тензије између САД и Ирана већ расту. Иранска државна агенција Тасним јавила је 11. јануара да је иранска морнарица запленила амерички нафтни танкер у водама Оманског залива. Брод је задржан „по налогу суда“. Тада је постало јасно да је Иран заробио исти танкер за нафту који су заплениле Сједињене Државе годину дана раније док је превозио милион барела иранске нафте. Сједињене Државе неколико пута годишње нападају танкере који превозе иранску нафту и присвајају је за себе, вођени сопственим санкцијама Ирану. Испоставило се да је овога пута Иран успео да поврати своје.
„Све више играча се придружује сукобу на Блиском истоку. Прво је избио сукоб између Израела и Појаса Газе. Видимо све више напада на Либан, где се налази Хезболах. Сада су умешани Хути и Јемен. Истовремено, Иран отворено подржава Хезболах, Хуте и појас Газе. Иран се до сада очигледно ограничава на финансијску помоћ и снабдевање оружјем Хутима, који очигледно сами не склапају ракете. Али шта ће се догодити ако почну даљи војни сукоби између иранске морнарице и америчких ратних бродова и напади на Иран? То ће у најмању руку довести до престанка извоза нафте из Ирана. Тада ће око милион барела дневно напустити тржиште. Тешко је тачно рећи колико Иран извози, али ће 2024. достићи ниво производње и извоза пре санкција, а то је више од милион барела дневно“, каже експерт из Фонда за националну енергетску безбедност.
Према његовом мишљењу, сада је повећана вероватноћа таквог сценарија у односу на крај 2023. године. У овом случају, барел ће порасти изнад 100 долара.
И четврти, најрадикалнији сценарио је да Иран не само да је умешан у војни сукоб, већ осећа претњу по своју безбедност и затвари Ормушки мореуз.
„Ако се то деси, онда ћемо, наравно, видети колосалну енергетску кризу, јер око 20-25 одсто светске трговине или око 20 милиона барела дневно пролази кроз Ормушки мореуз. Ово је нафта из Ирака, Кувајта, Саудијске Арабије, самог Ирана, све ЛНГ из Катара. Ако ове огромне количине одједном престану бар на неколико недеља, онда ћемо видети цене од 150 долара за барел, па чак и од 200“, напомиње Игор Јушков.
Међутим, такав сценарио је у крајњој линији неисплатив за било кога – ни за произвођаче ни за купце.
„Цене неће моћи дуго да се задрже на тако високом нивоу, почеће да опадају услед наглог пада потрошње и деглобализације. По цени од 150-200 долара по барелу није исплативо било шта транспортовати, светска привреда ће ући у рецесију, из које ће требати веома дуго да се опорави. Да, у том тренутку ћемо зарадити збох изузетно високих цена, али дугорочно ћемо изгубити, јер неће имати ко да прода по таквим ценама, а цена барела ће на крају постати ниска“, каже Игор Јушков. .
Овај сценарио је опасан и са становишта очувања мира.
„Иран очигледно има нуклеарно оружје у овом или оном степену, и он би могао бити много одлучујући у том погледу од Русије. Ко зна шта ће Иран урадити. Ово подсећа на пророчанство Жириновског, који је обећао нуклеарни рат уз учешће Ирана“, закључује експерт.
Превео са руског на српски СРБИН.инфо.
