Pročitaj mi članak
(НСПМ)
Московски прозападно оријентисани лист „Комерсант“ објавио је вест да Сирији ипак нису испоручене ракете С-300. Дневници „Ведомости“ и „Комерсант“ су, позивајући се на изворе из војно-индустријског комплекса, јавили да руски систем противваздушне одбране С-300 још увек није стигао у Сирију. „Ведемости“ наводи да није сигурно да ће оружје, чија је вредност према уговору из 2010. године милијарду долара, уопште бити испоручено ове године.
„Комерсант“ наводи да ће испорука шест ракета С-300 бити реализована тек у другом тромесечју 2014. године. Извор „Ведемости“ је казао и да упркос чињеници да руске власти наглашавају да су спремне да реализују уговор из 2010. године, није сигурно да ће до испоруке и доћи.[1]
Да се ради о једној великој игри, у којој званични руски извори прво потврђују испоруку ракета па је онда негирају, потврдио је и Михаил Леонтјев, руски аналитичар. Леонтјев је у својој аналитичкој емисији „Однако” рекао [2] да је испорука ракета у заједничком интересу САД и Русије зато што је Американцима потребна излазна карта из Сирије. „Запад константно прети бомбардовањем, а сада је и ЕУ и формално укинула ембарго на испоруку оружја сиријским терористима. Руси, и ако нису испоручили ракете, својом претњом да то и учине, постигли су много јер су Западу ставили до знања да је Москва та која се пита.“
Михаил Леонтјев даље наводи: „Управо идентична оцена сиријске опозиције као „коначног корисника“ – што су декларисали Лавров и Кери – постала је полазна основа руско-америчке сарадње о Сирији. То је веома важна декларација. Она би била још важнија да нема неког шизофреног момента у америчком ставу. Актуелна америчка администрација громогласно плаши сиријско руководство претњама бомбардовањем и појачавањем подршке опозицији, пише антисиријску резолуцију у Савету за људска права ОУН заједно са Катаром и Турском која директно противречи договорима које су Лавров и државни секретар Кери постигли у Москви.“
Лавров је рекао да је на то скренуо пажњу Керију. „Испоставило се да није био у току са том ситуацијом, али је обећао да ће је разјаснити. Међутим, не знам да ли је успео то да уради или није … Аман, како је могао не бити у току? Поготово што не избија из региона да би се буквално изборио за руско-америчку иницијативу о сазивању мировне конференције о Сирији? Ствар је у томе што је Обама принуђен да де факто води две политике. Стару – уз свирале заливских монархија и европских хуља које су се заиграле рата, који је већ увео Америку у бесмислени ћорсокак на Блиском истоку. И нову, која је усмерена на излазак из ћорсокака, а за коју арапске нафтне битанге и европске хуље једноставно нису потребни. Међутим, тешко је у то убедити и битанге, као и европске и своје америчке хуље. Ето због тога Обама и демонстрира истовремено две политике. Која ће од њих да успе, зависи која карта падне. И да би пала права карта, и због заједничких интереса нас и Америке, ми и испоручујемо у Сирију противваздушне комплексе С-300“, наводи Лавров.
У међувремену САД и Немачка се наравно противе испоруци руских ракета, али где има дима, има и ватре. Могуће је да су Руси систем већ испоручили, али да то крију јер би то изазвало озбиљне политичке потресе у региону. Међутим, Русија је и до сада Асаду испоручивала системе ПВО, тако да ће највероватније испоручити и систем С-300. „Мировна конференција која треба да се одржи на заједничку иницијативу САД и Русије у Женеви 15. и 16. јуна треба да оконча двогодишњи сукоб у Сирији, али неке западне земље подривају ту идеју“, рекао је Лавров. “Читав низ акција које су предузете не без учешћа или подршке западних партнера, укључујући САД и Француску, има за циљ да подрије идеју о одржавању мировне конференције“, оценио је он.[3]
У овоме је, како тврди Леонтјев, суштина свега. Американци заиста воде шизофрену политику према Сирији и не знају како да задовоље сопствене и европске јастребове, а да ипак им буду чисте руке јер и они желе да се овај сукоб оконча.
Читавој драми и неизвесности, као и притивречним извештајима, допринела је и руска страна скривајући своје адуте. Заменик министра иностраних послова РФ Сергеј Рјабков рекао је следеће: „Сматрамо да је ова испорука стабилизујући фактор, и сматрамо да слични кораци умногоме одвраћају неке усијане главе од могућности појачавања овог конфликта, од разматрања сценарија у коме овај конфликт може добити међународни карактер уз учешће спољних сила, којима овакве идеје нису стране“.
С друге стране, „Глас Русије“ наводи да су саопштења о испоруци система С-300 наводно преувеличана. Саопштења о томе да је Русија тобоже већ испоручила Сирији противавионске комплексе С-300 испоставила су се веома преувеличана. Узрок је била или грешка у преводу у интервјуу сиријског председника Башара Асада либанском ТВ каналу ал-Манар, или жеља противника режима да издају испоруке за већ свршену чињеницу. И самим тим да убрзају укидање свих органичења на снабдевање опозиције оружјем. Интервју је емитован 30. маја. Сиријски председник ништа није говорио о томе да су руски комплекси С-300 већ испоручени. Он је само општим речима осликао сарадњу са Русијом у погледу већ склопљених и законитих уговора. Москва поштује све раније склопљене споразуме, рекао је Асад.[4]
Војни експерти тврде да је такве сложене системе као што је С-300 тешко једноставно пребацити и поставити на одговарајуће место. То никако не може да прође непримећено. За обуку персонала потребно је бар пола године. Или да ракетама управљају руски официри. Ни прво ни друго није могуће сакрити од обавештајних служби околних земаља. И ако би С-300 биле већ испоручене Сирији, реакција на то би била експлозивна, а не тако мирна као сада. Међутим, ствар би била решена да су се Сиријци већ обучили за коришћење система С-300 у Русији. Исто тако, тврде извори Гласа Русије, није тачно да реакција није била експлозивна јер је Израел већ најавио наводно уништавање руских система.
Да су Америка и Немачка против испоруке система Сирији, потврдио је и државни секретар САД Џон Кери. Он је навео у Вашингтону на заједничкој конференцији за штампу са немачким министром спољних послова Гвидом Вестервелом да испорука руских ракета С-300 Сирији не би „била од помоћи” док Вашингтон и Москва покушавају да доведу сиријску владу и опозицију на мировне преговоре.„Не помаже да ракете С-300 буду пребачене у регион у тренутку када покушавамо да организујемо те мировне преговоре”, рекао је Кери.[5]
И управо је ово оно што чуди јер и Руси и Американци настоје да се мировна конференција одржи, док европске силе, на првом месту Француска и Британија, и формално укидају ембарго на извоз оружја опозицији. На који начин то може помирити зараћене стране у Сирији и окончати двогодишњи крвави грађански рат?
Да ствари буду још теже, допринели су и терористи у Сирији, односно „Сиријска национална коалиција“. Портпарол Сиријске националне коалиције Калид Салех рекао је да ова група неће подржати никакве међународне мировне напоре у време када либански Хезболах врши „инвазију“ на Сирију. У саопштењу се даље наводи: „Иран и Хезболах имају све већу војну улогу у Сирији где подржавају Башара ал Асада и његове трупе на терену“. Наравно, ова коалиција и сарадња између Хезболаха, Ирана и сиријске армије никако не иде у прилог терористима који губе на свим фронтовима. Сиријска регуларна армија бележи успехе на свим фронтовима против терориста, а осим тога председник Башар ал Асад може да се ослони на чврсту подршку Хезболаха из Либана и Ирана.
Руска телевизија „Раша тудеј“, позивајући се на кинески лист Женмин Жибао, пренела је вест да се 15 000 командоса иранске армије упутило ка Сирији.[6] Русија је изгледа одлучила да коначно да зелено светло за гушење побуне пружајући пуну подршку председнику Асаду, на очиглед Запада који подржава терористичке групе и фракције у земљи, које чине најмонструозније злочине против цивила и припадника сиријске армије.
Када је у питању ситуација на бојиштима широм Сирије, терористи који себе називају побуњеницима се готово према свим изворима налазе у дефанзиви борећи се за сопствени опстанак. У сваком случају, одлука западних сила да се укине ембарго на увоз оружја чини се да је стигла касно. Терористи губе, док сиријска регуларна армија уз подршку бораца Хезболаха, Курда и иранских командоса постепено чисти њихова упоришта.
„После вишедневних борби са побуњеницима сиријска војска преузела је контролу над градом Киберт Газалех, близу аутопута од Дамаска ка јорданској граници, што је још један корак у њиховој намери да побуњенике отерају са југа земље. Владине снаге поново су у недељу успоставиле контролу над Киберт Газалехом, после вишедневних тешких окршаја“, рекао је шеф сиријске Опсерваторије за људска права Рами Абдул Рахман. Заузимање града Киберт Газалеха је једна од неколико недавних победа на бојном пољу сиријског председника Башара ел Асада.[7]
Да закључимо: руски системи С-300 су или заиста стигли у Сирију или ће стићи у догледно време. Кључно је то да терористи уз подршку Западних сила не желе одржавање мировне конференције у Женеви која би требало да буде организована од стране шефова дипломатија Русије и САД, Сергеја Лаврова и Џона Керија. Једина опција је њихово коначно војно уништење. Чини се да су Хезболах, иранска и сиријска армија на добром путу да тај циљ и остваре.
