Pročitaj mi članak„Kad se dva različita proizvoda predstave u istom pakovanju, to dovodi potrošače u zabludu i to nije pošteno“, objavila je komesarka EU Vera Jurova. Možda zato što je iz Češke, ali sada se i komesarka za pravosuđe i potrošače Vera Jurova uključila u borbu protiv prakse da koncerni u istom pakovanju nude različite proizvode: za „bogate“ i druge, za „siromašne“ u EU.
„Кад се два различита производа представе у истом паковању то доводи потрошаче у заблуду и то није поштено“, објавила је комесарка ЕУ за правосуђе и потрошаче Вера Јурова. У међувремену постоје докази да постоје „на десетине, а можда и на стотине производа“ који се у истим паковањима с квалитетнијим састојцима нуде на западу ЕУ, а са мање вреднијим, међу „сиромашнима“ Европске уније.
Јурова каже да из сопственог искуства у њеној домовини Чешкој зна да на пример има „алармантно мало рибе у рибљим штапићима“. „Одлучна сам да окончам ту праксу“, најавила је комесарка ЕУ. Такви „двоструки стандарди“ забрањени су европским правилима и смерницама. Па и не само политичком одлуком, већ и новцем. Комесаријат Вере Јурове добио је милион евра на располагање да истражи такве случајеве.
Брисел указује на прописе о обележавању прехрамбених намирница и одредбе о непоштеној трговачкој пракси. У смерницама Европске комисије обавештавају се националне службе за контролу хране да би требало да откривају недозвољено понашање произвођача. Сарадњом у европској заштити потрошача може се видети и то да ли су производи у другим земљама „бољи“.
Похвала концернима који су променили рецепте
Ипак, неће бити никакве европске „јединице за смрзнуте рибље штапиће“. За утврђивање неправилности надлежне остају националне службе. Али на нивоу Европске уније, објавила је Јурова овог уторка, већ до краја године утврдиће се јединствени стандарди за испитивање прехрамбених производа – и за то на располагању стоји милион евра.
Комесарка за правосуђе и потрошаче најавила је да неће оклевати да истакне на стуб срама оне произвођаче за које буде имала доказе да су варали са својим производима“. Јурова, додуше, неће позвати на бојкот, али ће помоћи европским потрошачима да донесу „утемељену одлуку о куповини“.
Европска комесарка из Чешке поздравила је одлуку неких произвођача да промене праксу и почну да производе само једну, „европску“ врсту производа. На пример, произвођач пецива „Балзен“ објавио је да ће његов кекс од сада за све бити са маслацем и да више неће постојати „специјални кекс“ у коме је уместо маслаца много јефтинија палмина маст. И произвођач дечје хране „Хип“ обећао је да ће у свим производима у Европи бити исти проценат поврћа.
Ако је другачији, нека се и зове другачије
Јурова није могла да искључи могућност да ће то довести до поскупљења неких производа у земљама које су се жалиле на лошији квалитет, али за сад „нема назнака да се то догодило“, изјавила је комесарка. С друге стране, она саветује произвођачима да и даље нуде такве, мање квалитетне производе, али под другачијим именом. Тако ће потрошачи одмах моћи да виде да ли купују другачији производ.
Мађарска служба за контролу прехрамбених производа овог фебруара објавила је истраживање са производима 24 различитих концерна и у којима је пронађен читав низ неправилности. Мађарска „нутела“ произвођача „Ферера“ била је „мање кремаста“ од аустријске, „Кока-кола“ је била са „мање изражене ароме и безокуснија“, а у инстант-супама „Кнора“ било је 20 одсто мање садржаја, иако је паковање било идентично.
И у Словачкој се дошло до сличних резултата. Производи који се продају у тој земљи често су имали више масноћа и нижи проценат меса него у истим производима који се продају на западу. Уместо шећера, користили су се заслађивачи, а уместо воћа – вештачке ароме.
