"Америчка војска требало би да превазиђе пуко убијање људи и разарање ствари - али то не чини", пише амерички лист "Натион".

Американци очекују да у свему буду најбољи. То је потврдила и прва дама Мишел Обама, која је САД недавно назвала „најбољом државом на свету“. Хилари Клинтон отишла је и корак даље, назвавши Америку „најбољом државом која је икада постојала“. С друге стране, Доналд Трамп има потпуно супротно мишљење, и сматра да је Америка у тешком стању, те да су „дани величине“ одавно иза ње, али да ће он Америку поново учинити великом, ако му гласачи укажу поверење и изаберу га за председника.

Своју нарцисоидност и осећај моћи Американци су стекли пре свега због својих војних интервенција, пише амерички магазин „Нејшн“.

Часопис наводи да су у својим „раним годинама“ САД поставиле бројне црне рекорде – истребиле урођеничка племена, кажњавале Мексико и Шпанију…али да то није ништа према ономе што је дошло касније.

– Наша војска једна је од најбољих и уједно најфинијих борбених сила на свету – изговорио је недавно Барак Обама и побрао аплаузе својих присталица, аи уједно изазвао смех, тугу и запрепашћење у остатку света, пише „Натион“. Да ствар буде гора, та изјава је практично идентична оној коју је изнео Џорџ Буш млађи, Обамин претходник и човек који је умногоме допринео разарању Блиског истока.

У годинама између ове две изјаве, САД су учествовале у девет ратова, показују подаци које је доставио СОЦОМ, односно Команда специјалних операција САД.

Биланс „највеће и најфиније борбене силе“ је следећи: нула победа, два пораза и седам нерешених.

Овај резултат објављен је у извештају „Век ратовања и сиве зоне“ – који обједињује и испитује све америчке ратове и војне интервенције у последњих 100 година.

Пензионисани генерал Ендрју Бацевиц, данас професор историје и међународних односа на Бостонском универзитету, верује да је овај извештај „поприлично тачан“, нарочито део после 11. септембра 2001.

– Иако Хилари Клинтон упорно инсистира на том термину како смо ми ‘највећа војска коју је свет видео’, никако да се дотакне резултата. Шта смо ми као та ‘велика сила’ успели да постигнемо? Чињеница је да ми своје циљеве нисмо успели да остваримо – каже генерал.

12 победа, 9 пораза и 43 ремија?

Извештај и резултате о америчкој ратној историји у прошлом веку СОКОМ представља спортским речником: 12 пута су Американци победили, девет пута изгубили, а невероватних 43 пута било је „нерешено“.

Од чак 64 конфликта у 100 година, Команда је само пет окарактерисала као ратове (два светска рата, „Пустињска олуја“ – победе, Вијетнам – пораз, и Кореја – нерешено). У осталим мањим конфликтима, које СОЦОМ назива „сивом зоном“, биланс је следећи: девет победа, осам пораза и 42 нерешена исхода.

– Када погледате овај биланс, схватате да је то јако лоше. На први поглед делује да има мало тих пораза, али и ненормално много исхода сукоба који су описани као нерешени. Схватите да је већина тих такође изгубљена. Зато сви морамо да се запитамо зашто су САД тако неефикасне у том погледу – каже генерал Бацевиц.

Убијање и разарање

Може ли америчка војска после 2001. истовремено бити „највећа на свету“ ако губи ратове и квазиратове?

Током предизборне дебате Републиканске партије раније ове године, тада још кандидат Мајк Хакаби рекао је да је сврха војске да „убија људе и разара ствари“. Да ли је то заиста тако? „Натион“ пише да „нико о томе нема појма“. Јер, велики број америчких интервенција је заборављен, испарио из сећања просечних Американаца, али и остатка света.

Јер, ко се сећа интервенција у Либану (1958.), Конгу (1964. и 1967.), Доминиканској републици (1965.), Камбоџи (1975.), Ирану (1980.), Ел Салвадору (1980-1982.), Гренади (1983.), Чаду (1983.), Либији (1986.), Персијском заливу (1987-88.)Хондурасу (1988.), Панами (1989.), Сомалији (1992-95.), Хаитију (1994-95.), Албанији (1997)…

„Нити се ко сећа, нити зна који је био исход ових интервенција. Да ли су те операције заиста биле против фактора који прете америчкој безбедности? Да ли су те интервенције осигурале безбедност у свету? Шта ћемо са Ираком и акцијом „највеће светске војске“ у тој земљи?“, пита магазин.

У марту 2003. године тадашњи министар одбране САД Доналд Рамсфилдд рекао је следеће:

„Наш циљ је одбрана америчког народа, уништење ирачког оружја за масовно уништење и ослобађање народа у тој земљи.“

Међутим, акција у Ираку претворила је ту земљу у магнет за терористе: створен је злогласни калифат који је затровао и суседну Сирију и само повећао нестабилност. Елиминација оружја за масовно уништење није успела јер се испоставило да то оружје никада није ни постојало. Ослобађање ирачког народа завршило се смрћу стотина хиљада и присилном евакуацијом милиона људи. Земља је постала дубоко подељена између верских група. Шта ћемо са америчким народом? Американци се свакако не осећају одбрањеним. Према анкетама, Американци се више плаше тероризма данас него тик после 11. септембра. А знате чега се навише плаше? Терористичке групе која се рођена и одгојена у америчким затворима широм Ирака – ИСИС-а, пише „Натион“, и закључује:

„Знате шта је једино сигурно? САД иза себе имају век сукоба и убијања људи од Никарагве, Немачке и Јапана, и разарања земаља од Кореје и Вијетнама до Ирака и Авганистана. Константно смо у рату од 1980. године, а победе се могу пребројати на прсте једне руке. Можемо да убијамо, разарамо, али не можемо да остваримо политичке циљеве. Зато нисмо ни близу тога да будемо ‘највећа војска свих времена'“, закључује амерички лист.

Извор: Blic.rs

Ознаке: Америка, војска, САД