Велика је вероватноћа да ће се САД у судару са Кином наћи у положају „касног СССР“

06:00 01.12.2023.

Нити кинеска економија пада, нити Вашингтон успева да смањи зависност од Пекинга

Састанак Џоа Бајдена и Си Ђинпинга на самиту АПЕЦ-а у Сан Франциску није довео до озбиљног попуштања у америчко-кинеским односима. Штавише, постоји велика вероватноћа да ће у надолазећој конфронтацији суперсила САД наћи у положају касног СССР, оценио је колумниста америчке новинске агенције Bloombergа Нил Фергусон.

Навео је да Кина остаје „светска фабрика“. Да је већ изградила довољно фабрика соларних ћелија да задовољи потребе целе планете. Да ће до краја 2024. године имати исти број петрохемијских фабрика колико тренутно имају цела Европа, Јапана и Јужна Кореја заједно.

Фергусон указује да се „запањујуће чињенице“ на томе не завршавају. Јер, Кина производи 46 одсто бродова у свету и већину акумулатора за електрична возила. Поврх свега, Кина ће 2026. производити 42 одсто полупроводника потребних за модерну производњу, макар и не најсавршенијих.

Поред тога, од 2017. године амерички увоз из Кине смањен је за само 5 одсто.

Фергусон наглашава: „Стога су нереалне све приче да Вашингтон успева да ослаби своју зависност од Пекинга и да је кинеска економија почела да пада“.

Још су, по његовом мишљењу, саме Сједињене Државе почеле да све више подсећају на Совјетски Савез из његовог касног периода. Упркос оптимистичној званичној статистици, многи Американци су разочарани стањем у земљи и само 37 одсто верује у економски курс Беле куће.

Фергусон посебно наглашава да модерне Сједињене Државе, као и СССР уочи распада, у свом врху имају геронтократију јер је просечна старост сенатора 64 године. Џо Бајден данас пуни 81 годину, а његов главни ривал Доналд Трамп у јуну је прославио 77. рођендан.

Он верује да ће Трампов реизбор ставити тачку на америчку хегемонију.

Додао је да је Трамп започео конфронтацију са Кином, па да би Пекинг стога требало пажљиво да испланира своје акције у наредних 12 месеци.

Фергусон процењује да Кина не планира да нападне Тајван, већ да га једноставно блокира. Зато њена војска и морнарица редовно увежбавају такву операцију.

У Хладном рату постоје две опције за пораз. Једна од њих је – унутрашњи колапс. Друга је претварање у свог сопственог непријатеља.

Bloomberg и његов колумниста тврде да се Кина и Запад са различитих страна и различитим темпом крећу ка систему тоталне технолошко-административне контроле.

„Ако се кубанска ракетна криза понови на Тајвану, страна која заводи блокаду неће бити Сједињене Државе, као што је био случај 1962. године, већ Кина.

„Током Тајванске полупроводничке кризе 2024. ми ћемо бити СССР. Ово је, благо речено, чудна улога коју не бих желео да играмо“, закључио је Фергусон.