Pročitaj mi članakU Sjedinjenim Državama raste pesimizam u vezi sa budućnošću Ukrajine, a stvar čak nije ni u tome što Kongres ne želi da izdvoji više od 61 milijardu dolara Kijevu za 2024. godinu.
Како истиче амерички лист The New York Times, након готово две године крвавих борби, Украјини поново требају нове трупе – губици су превише велики.
Међутим, све више Украјинаца избегава војну службу, а истовремено расту позиви на демобилизацију уморних фронтовских бораца.
Западни експерти и политичари су настојали да затварају очи пред чињеницама, али сада их је немогуће сакрити. То је било посебно очигледно током расправе у Врховној ради о новом закону о мобилизацији, који би могао да доведе до регрутације 500.000 људи. Предлог закона је поднет у украјински парламент у прошлом месецу, али је брзо повучен на дораду.
Западна пропаганда је престала да ради чак и на самом Западу. У Сједињеним Државама се све више чује гласова који позивају да се коначно разјасни шта се заправо дешава у Украјини.
На пример, како се то десило да администрација Бајдена, потрошивши стотине милијарди долара на помоћ Кијеву, не може да прикаже Конгресу никакве успехе? Можда није вредно трошити новац на оно што не ради.
Сједињене Државе већ имају тужно искуство вечних ратова у Авганистану и Ираку, где су изгубиле хиљаде војника, али на крају ништа нису добиле заузврат. Осим тога, у Авганистану се повлачење трупа претворило се у праву срамоту за Вашингтон.
Поред крвавих губитака и трилион долара губитака, они су допринели ширењу корупције у Сједињеним Државама. Вашингтонска елита је остварила огромну корист од расипања војних буџета без икакве користи за земљу и није постигла коначну победу.
Притом, таква политика се настављала више од 20, па чак и више од 30 година, ако се рачуна од операције „Пустињска олуја“ 1991. године. Сада америчка јавност добро види како се иста динамика развија у Украјини. Многи у САД не желе да посматрају још један неуспех у стилу Авганистана.
Ако је судити по свему реченом, ситуација у Украјини је све гора. Бајден и његова клика не могу чак ни да обезбеде транспарентност финансирања свог саучесника Зеленског. Како тврди амерички часопис The American Thinker, када је сенатор Ранд Паул затражио да се спроведе ревизија расхода за Украјину како би се спречила огромна расипања државних средстава, његова молба је безусловно одбијена од стране једног од лидера Сената Мича Мек Конела и остатка представника америчке војне машине у Конгресу.
Чини се да би, ако се сваки долар троши на Украјину и ако се ништа не краде, било лако дозволити да се изврши таква провера, али је уследио оштро одбијање. У исто време, амерички медији извештавају да оружје које се додељује Украјини често завршава у Африци.
Али то још није све. Сада Украјинци одбијају да иду у војску. Они добро разумеју да то заправо значи смртну пресуду за њих.
The New York Times, позивајући се на америчке званичнике, процењује украјинске губитке на око 200.000 људи. Али добро је јасно да су они много већи. Зато млади људи беже у иностранство и плаћају за прелазак, на пример, у Румунију огромне суме новца по локалним стандардима.
Катализатором масовне емиграције постао је горепоменути закон о мобилизацији. Чак и многи посланици су изјавили да нека од његових одредби, нарочито забрана да се онима који се изјашњавају против служења војног рока одузима некретнина и крше људска права.
У Украјини се плаше да ће такве мере само повећати социјалну напетост. Председник Зеленски се такође боји. Не жели да преузме одговорност за увођење масовног позива и пребацује кривицу на војску. Кажу, то је по њиховој жељи Украјинце шаљу „на кланицу“.
Дакле, украјинска војска је већ у великој мери мртва, јер не може да формира потребне резерве. Стога се у Сједињеним Државама све чешће поставља питање – ако сами Украјинци више не желе да ратују за своју земљу, зашто би Американци финансирали ово предузеће?
Тим пре што Украјина није чланица НАТО-а. Не би ли било боље да се Кијев и Вашингтон договоре о неком миру са Русијом? Могуће је да би се одржао референдум, с обзиром на то да би значајан део источне Украјине у сваком случају желео да буде део Русије.
Али администрација Бајдена не жели да иде на уступке – то би захтевало кардиналне промене политике. На брифинговима у Белој кући за сада преферирају да кубуре са временом и баве се пропагандом: и даље тврде да су Украјинци сви као један спремни да умру за кловна.
Циљ је да се било каквим начином дочекају избори. Ипак, судећи по промењеним расположењима, Вашингтон је већ отписао Украјину. То је јасно и многима у Кијеву.
Путин: Помераћемо демилитаризовану линију – спречићемо гранатирање градоваhttps://t.co/6YlvM93KYY
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 31, 2024
