Pročitaj mi članak
Велики делови холандских оружаних снага спајају се са немачком војском, а то је процес који би многи широм ЕУ волели да виде, пише „Трампет“.
Две од три холандске борбене бригаде службено су почеле процес придруживања Бундесверу.
Холандска 11. односно војнодесантна бригада дошла је под заповедништво Немачке још 2014. године, а затим је марта ове године 43. механичка бригада службено постала део немачке 1. оклопне дивизије.
Холандији је сада под самосталним заповедништвом остала само 13. механичка бригада, плус специјалне снаге, подршка и особље.
Иако је питање колико ће ово интегрисање бити спроведено у пракси и како ће функционисати, реч је засигурно о великој промени, неки тврде и револуционарној, не само за Холандију, већ и за целу Европу.
Март де Круиф, заповедник Краљевске холандске војске, назвао је ову сарадњу „јединственом у целоме свету, и по начину, као и по ступњу интеграције“.
Друге су мултинационалне снаге знатно мање. Немачко-холандски корпус вероватно је један од технолошки најнапреднијих здружених војних снага, али броји само 400 припадника, укључујући цивилно особље. Заједничка француско-немачка бригада с 5.000 припадника постоји још од 1987. године, али сваки пут када је суделовала у неком оружаном сукобу била је подељена у одвојене, националне војске. Различити елементи те бригаде први су пут деловали заједно тек у Малију 2014. године.
Холанђани има проблем са финасијама, Немци немају такву опрему
Али овај пут Холандија предаје своје снаге за брзо деловање и једину преосталу тенковску јединицу Немачкој. Две државе спроводе исто партнерство и на мору. Немачка и Холандија заједно ће користити највећи најскупљи брод холандске ратне морнарице „Карел Дурман“. Брод је пројектован да испуњава неколико улога, али најважније је да може превозити и копнене снаге. У стању је искрцавати тешку опрему, а има и посебан простор за хеликоптере.
Немачка поморска јединица, око 800 војника специјализованих за морнаричку заштиту, чишчење мина и укрцавање на друге бродове, биће пребачени у холандску ратну морнарицу. А ове две државе разматрају и спајање немачке јединице за противавионску обрану са сличном холандском јединицом.
Ови ће договори омогућити Немачкој да брзо прошири борбену способност своје војске. Донедавно, немачка војска је била организована само у једну сврху – спречавање совјетског продора у западну Европу. Тај задатак није предвиђао мисије попут искрцавања на непријатељске плаже, тако да Немачка никада није развила амфибијско-десантне снаге. Сада када је Немачка почела разматрати војне мисије по Средоземљу, хитно јој је потребно тако нешто.
С друге стране, „Карел Дурман“ је толико скуп да Холанђани нису могли потпуно да користе све његове могућности. Тако Немци помажу Холанђанима у финансијским потребама, а заузврат добијају драматично повећање својих амфибијско десантних способности.
С гледишта Холандије, управо су финансијски проблеми главни разлог сарадње с Немачком. Њихов је војни прорачун пао са 2,5 одсто на само 1,2 процента. Још у 2011. холандска војска је обуставила коришћење свих својих тенкова. Након тога су закључили да им тенкови ипак још требају, али да не желе да плаћају за њих. И тако су закључили како је боље да њиховом тенковском јединицом заповедају Немци него да је уопште немају.
Немачка поморска јединица је под холандским заповедништвом, тако да се у неку руку ради о обостраној сарадњи, иако је јасно како је Немачка виши партнер. Уосталом, немачки војници под холандским заповедништвом и даље не смеју у акцију док им то не одобри немачки парламент. Немачки Уставни суд донео је одлуку како немачке оружане снаге могу ићи деловати у друге земље само ако им то прво одобри Бундестаг. То се однос и на немачке јединице стациониране унутар снага других држава.
Немачка планира сарадњу са Пољском и Чешком
Немачка посматра ову сарадњу као тек почетак нечег пуно већег. Већ је започела припреме за сличне договоре с Пољском, док је Чешка већ неколико пута затражила од Немачке сарадњу сличну оној коју има с Холандијом. И та држава жели да једну њену оклопну бригаду апсорбује немачка војска.
Урсула вон дер Лејен изјавила је како на овај начин желе да изграде европску војску.
– Следеће године ћемо успоставити мултинационалну панцер-дивизију. То би требало да створи јединицу од 20.000 активних војника, која би се активирала до 2021. године, а која би била нуклеус Европске војске – написали су немачки медији.
Дитер Варнеке одржао је говор у којем је похвалио холандско-немачко војно партнерство као модел за дубљу интеграцију свих европских војски.
Немачка је од самог почетка сарадње с Холандијом јасно давала до знања да је крајњи циљ билатералне сарадње Европска војска. Још 2013. немачки обрамбени је естаблишмент јасно артикулисао овај план.
До сада су сви покушаји стварања Европске војске завршавали неуспехом, па се Немачка одлучила на нови приступ. Формираће дубоку војну повезаност са само неколико држава. Временом ће и друге државе бити придодате овој сарадњи, све док се не формира језгро праве Европске војске.
Ако Немачка докаже да је интеграција с Холандијом и Пољском успела, а да те државе на тај начин успевају да уштеде доста новца, и друге земље ће хтети да се придруже. Након што Берлин успе да придобије још неколико земаља, пројекат ће добити критичну масу. Резултат ће бити ЕУ војска, или јако чврсто координисана група војски, центрирана на Немачку.
Како Немачка већ отворено планира мултинационалну панцер-дивизију, очигледно је како је овај процес отишао већ доста далеко.
Немачка доминација, прва међу једнакима
Много говори о положају Немачке у Европи чињеница да је управо она, а не Француска, Италија или било која друга сила на континенту средиште овог пројекта Европске војске. А још више говори и о немачким амбицијама.
Немачка економска доминација значи да без обзира каква будућа Европска војска била, њом ће доминирати Немачка.
Џорџ Фридман је написао: „Сарађујући у одбрамбеним прорачунима, с тим да свака нација доприноси у складу са својом привредном снагом, значило би да би Немачка, уз економске, постала и војна сила у Европи. Унутар ЕУ, Немачка је прва међу једнакима. Стварање значајне војне снаге зацементирало би тај положај“.
Раст Европе која је у стању да има своје моћне оружане снаге, независне од САД, био би један од највећих геополитичких догађаја у 21. веку. Европа је већ показала да је спремна да користи своју знатну привредну моћ против интереса САД, као кад је стала на страну Кине, а против Америке у случају Азијске банке за инфраструктуру и улагања. Ипак, историја Европе упозорава нас да морамо бити опрезни кад год долази до раста нове војне силе.
Извор: Danas.hr
