Pročitaj mi članak

Upoznajmo pravoslavni Kavkaz: Jermenija

0

Jermeniao

(Написао: Славиша Лекић, визуелни изглед: Србин.инфо)

Главни град je: Јереван

Суседи: Јерменија се налази у северно-источној Анадолији и граничи се на северу са Грузијом, на истоку са Азербејџаном, на југу са Ираном и Турском на западу.

Временска зона: GMT + 4

Национални празници и меморијални дани су:

Јануар 1-2 – Нова година
6. јануар – Божић
7. април – Дан материнства и лепоте
24. април – Дан сећања на жртве геноцида
9. мај – Дан победе и мира
28. мај – Први Дан Републике
5. јул – Дан уставности
21. септембар – Дан независности
7. децембар – Дан сећања на жртве земљотреса
31. децембар – Дочек Нове године

Етничке групе: Јермени – 96%; мањинe: Руси, Езиди, Курди, Асирци, Грци, Украјинци и други.

armenia_by_twister3-d3bdn0d

Религија: Хришћанство

Црква: Јерменска апостолска

Званични језик: јерменски, руски, а у широкој употреби је и Енглески

Клима је сува суптропска

Виза: потребна улазна виза (осим за грађане ЗНД-Заједнице независних држава). У земљама у којима постоји јерменски конзулат, потребно је код њега обезбедити визу пре доласка у Јерменију. Такође можете да добијете визу у конзуларној служби на аеродрому по доласку.

Електрични напон у земљи: 220В

dolma-festival-armeina

Традиционална кухиња: Лаваш – танки елипсасти лист печеног тестa дужине oд 1 м. и ширине дo 50 цм. Лаваш нема кору и зато је мекан и еластичан. Толма – млевено месо, пиринач и зелен, умотани у лишће винове лозе и затим yкувано.

Јерменија (на јерменском Аjастан) Република Јерменија (Аjастан Анрапетутјун), држава у западној Азији, Закавказјe. До 1991 године je била део Совјетског Савеза, да би од 1992 године постала – независна република. Њена је површина 29,8 хиљада квадратних километара. Нема излазa на море. Граничи се на северу са Грузијом, на истоку са Азербејџаном, на југу са Ираном и Турском на западу. Укупна дужина њене границе, протеже се на 1.254 км.

2B7_Tatev_Monastery_from_a_distance

ПРИРОДА
Рељеф Јерменије. То је махом планинска земља (око 90% њене површине се налази на 1000 м надморске висине). Стационирана је у северо-источном делу Јерменске висоравни, а на северу и истоку оивичена је каменитим гребеном и луковима Малог Кавказа. У централном региону земље, протеже се низ суб-латитудиналних вулканских планина, слабо испресецаних средње високом и високом заравни и од лаве формираним платоом, као и тироидним масивима. У овој зони има доста шишарки од угашених вулкана. Tироидни масиви сy ограничени највишим врховима – Арагаца (4090 м), Аждакa (3597 м) и Варденисa (3522 м).

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

Минерали.
У недрима Јерменије, скривају се богата налазишта руда и минерала. Поуздано се зна, да су на северу и истоку земље, стационирана богата налазишта руде бакра (Алаверди, Кафан), док у југо-источном делу земље има молибдена (Дастакертска област), а у централној и југоисточној регији – рудe гвожђа (Разданскa, Абовjанска и Сваранцска област) на северу у Ахталској и на југоистоку у Кафанској области, налазе се лежишта полиметаличне руде. Поред тога, постоје комерцијалне резерве алуминијума нефелин сијенита, а такође и баритa са примесом злата и сребра. Затим налазишта олова, цинка, мангана, злата, платине, антимона, живе и арсена.

Тамо још срећемо и ретке металe, бизмут, галијум, индијум, селен, талијум, телур, ренијум. Туфови (наранџасти, жути, розе, плави), мермер, травертин, кречњак, којим су сложене јерменске планине, одличан су грађевински и занатски материјал. Од драгог и полудрагог камења постоје: ахат, јаспис, аметист, берил, сафир, опсидијан, оникс, тиркиз. Званично се зна за 7500 извора свеже, пијаће и 1300 извора минералне воде, од којих сe многи користе за балнеотерапију (Џермук, Арзни, Дилижан, Бжни, Aнкаван, Севан, идр.).

armenia_rainbow-Travel_Nature_Wallpapers_1440x900

Клима.
Јерменија се налази у суптропскоj зони. Климатске карактеристике земље одређује њен планински терен. Јасно је изражена вертикална климатскa зонa. Падавине су изузетно неуједначене током године. Максимум кишног периода, јавља се у пролеће и рано лето.

На Араратској равници (у оквиру које се налази Јереван) и у сливу реке Арпа је сува континентална клима са топлим летима (просечна температура: 26 ° C, максимална 42 ° C) и хладним зимама (просечна температура у јануару је -4 ° C) и малим количинама падавина (350 мм годишње).

У низијским пределима, који се граниче на северу и истоку Араратском низијом, климе су умерено суве са топлим летима (просечна температура у јулу је 20 ° C) и хладним зимама (просечна температура у јануару је -7 ° C) и обилним кишама (до 640 мм годишње).

У средње-планиснком, односно, централном делу земље (висина 1500-1800 м), клима је умерена, са топлим летима (просечнe температурe од 18-20 C °) и хладним зимама (просечна температура у јануару обично бива -10 ° C) са доста снега, а просечна годишња количина падавина је 760 мм.

Док је у северном планинском делу и југоистоку земље, клима умерено-топлa и влажнa (просечна јануарска температура је -4 до 0 ° C, а у јулу +18 до 19 ° C, са просечном годишњом количином падавина од 600 до 700 мм).

У крајњем југо-истоку и северо-истоку, на надморској висини мањој од 1500 метара, клима је сува суптропска са дугим топлим летима (просечне температурe од 24 ° C) и благим зимама (средње температура у јануару износи 0 ° C). Годишњи просек падавина од 300-400 мм. На висинама од 1800-3000 м клима је умерено хладнa (просечна температура у јануару је -12 ° C, у јулу +10 C) и влажнa (просечнa годишња количина падавина од 800-900 мм).

На висоравни, клима је хладна (просечна јануарска температура је -14 ° C, у јулу +10 ° C) и влажнa (просечна годишња количина падавина од преко 800 мм). Зими у Јерменији често пада снег, који у средњопланиском делу и на висоравнима достиже дебљину од 30-100 цм и не топи се дуже време.

Armenia_Museum_of_Art_and_History

Јерменија носи епитет сунчанe земљe, а сунце заиста, овде сија 250 дана у години. Клима варира од суптропске сувe до хладне планинске. На висоравни и у подножју, клима је сувa континентална, са топлим летима и хладним зимама. Просечна температура у јулу износи +75 до +80 степени Фаренхајта и + 25. у јануару. Најбоље доба године у Јерменији је – сувa, сунчанa и дугa јесен са богатом бербом грожђа, воћа и поврћа. Бројне реке Јерменије, пуне брзака и валовите, незгоднe за транспорт и испоруку робе, са пуно ризика од непроходности у далеким планинским кланцима. Постоји више од 100 планинских језера. Језеро Севан – једно је од највећих језера на свету на надморској висини од 6000 метара.

ЈЕРМЕНИЈА – ДРЕВНА ЗЕМЉА, ЧИЈА ЈЕ ИСТОРИЈА ЗАПОЧЕЛА ПРЕ ОД ОКО 7000 ГОДИНА.
Јермени припадају индо-европском типу народа, чије порекло није у потпуности познато. Стручњаци верују да су Јермени мигрирали на јерменску висораван преко Балкана или Кавказа. Овде су сачувани антички споменици, који датирају још из епохе палеолита, који су остали од древних племена (пре 16000 година). Поред тога, постоје и 4500 архитектонских споменика из раног средњег века.

Серијал текстова о Јерменији помогао Микрокрем