Украјина прети ЕУ рампом за руски гас: Ако забране транзит, остаје само Турски ток

09:00 01.11.2023.

С обзиром на актуелну ситуацију, када су сви остали гасоводи ван употребе прекид транзита преко Украјине практично би значио да Европи преостаје једино Турски ток, којим руски гас стиже и до наше земље

Украјина је поново запретила да од краја следеће године, више неће продужавати уговор о испоруци руског гаса европским земљама преко њене територије, наводећи да постојећи уговор до сада није раскинут само због европских партнера и земаља које немају алтернативу за руске енергенте.

Без обзира на тежњу да се ослободе зависности од руског гаса, неке државе попут Словачке и Аустрије и даље добар део својих енергената добијају управо том рутом.

С обзиром на актуелну ситуацију, када су сви остали гасоводи ван употребе прекид транзита преко Украјине практично би значио да Европи преостаје једино Турски ток, којим руски гас стиже и до наше земље.

Страхиња Обреновић асистент на Факултету политичких наука каже за РТ Балкан да је транзитни правац преко Украјине, који чине два гасовода, „Братство“ и „Сојуз“ (Савез) некада служио за транспорт и до 120 милијарди кубних метара гаса годишње.

„Претходним уговором од 2009. до 2019. године количина је смањена на 90 милијарди кубика, а по тренутном уговору између Русије и Украјине сада је око 40 милијарди кубика. Капацитет „Северног тока 1“ је 55 милијарди кубика, гасовода „Јамал Европа“ 33 милијарде, а „Турског тока“ 31,5 милијарди, с тим да је једна цев од 15,75 милијарди кубика намењена за турско тржиште, а друга иде кроз Бугарску, Србију и даље ка Мађарској“, објашњава Страхиња Обреновић.

Он напомиње да, док је у претходном периоду Европа покушавала да смањи зависност од руских енергената тражећи друге добављаче, Русија је градила терминале за течни природни гас и тражила нове купце. Обреновић каже да је чињеница да је руски гас и даље потребан европским земљама и да би их прекид снабдевања преко Украјине свакако погодио, али ипак мање него 2009. године, када је то био једини правац.

Додаје да ово није први пут да Украјина најављује да неће продужити договор о транзиту руског гаса кроз своју територију и да је и 2019. када је истицао претходни уговор, договор постигнут практично последњег дана.

„Наравно да су сада околности другачије и још теже због сукоба. Куриозитет је да је транзит кроз украјинску територију ипак настављен, за разлику од неких других транспортних праваца, попут „Јамала“ који пролази кроз белоруску и пољску територију и „Северног тока“, којима је проток гаса обустављен. Украјински правац је тренутно, уз Турски ток, једини цевоводни начин допремања руског гаса до Европе, када су у питању магистрални гасоводи великог капацитета“, каже Страхиња Обреновић.

Он напомиње да је уговорено да ће до краја 2024. допремати 40 милијарди кубних метара гаса годишње. Додаје да би прекид транспорта овим правцем највише погодио Словачку, која има уговоре о допремању руског гаса, као и Аустрију, која је можда и најугроженија када је у питању овај транзитни правац. Додаје и да је Мађарска успела да се у великој мери пребаци на Турски ток, тако да више не зависи толико од украјинског правца.

„Украјина би била на губитку због наплате транзитних такси, мада је њен аргумент и сада да их руска страна не плаћа по пуној уговореној цени. Тај спор је пред арбитражом“, објашњава Страхиња Обреновић.

Он напомиње да извоз руског гаса у Европу јесте драматично пао када су у питању цевоводи, али да је супротан тренд присутан када је у питању течни природни гас, када је чак био забележен скок извоза гаса на европском тржишту.

„У Русији је дошло до реализације одређених пројеката у Финском заливу, где је била почетна тачка Северног тока 1, као и на полуострву Јамал, где су отворени терминали који омогућавају Русији флексибилност, да може да испоручи гас било којој држави и не зависи од гасне инфраструктуре као раније. И европске државе раде на томе да обезбеде гас из других извора, али питање је да ли ће успети у потпуности да надоместе количине и колико ће их то сада коштати“, наводи Обреновић.

Он напомиње да не може у потпуности искључити могућност да дође до нестабилности и кризе у снабдевању гасом. Европски потрошачи ће, међутим, на својим џеповима најбоље осетити уколико Стари континент остане без дотока руског гаса.

Међународна агенција за енергетику (ИАЕ) је раније објавила да су земље Европске уније у покушају да смање зависност од руских енергената прошле године забележиле историјски ниску потрошњу гаса, али да су за гас, који су куповале из других извора, морале да издвоје три пута више средстава него 2021. када су им највеће количине стизале из Русије.

Потражња гаса у ЕУ смањена је за 13 одсто, што је највећи пад у потражњи икада забележен, али је за њега плаћено укупно 390 милијарди долара – значајно више него претходне године, када је за више гаса потрошено много мање новца: 120 милијарди долара. Немачка је, на пример, потрошила 15 одсто гаса мање ове године у односу на прошлу. А цену те „уштеде“ најбоље зна њена посрнула индустрија.