Pročitaj mi članak
Кина такође, за разлику од ММФ, неће укључивати посебне услове за своје кредите који су у супротноси са суверенитетом дужничке нације.
Кина је сада светска банка. То је сасвим нормално. САД поседују трилионе долара дуга, док Кина поседује трилионе долара у резервама, пише Блумберг.
Кина је више од деценије била велики зајмодавац САД, купујући на стотине милијарди долара у обвезницама САД. Тиме што се удружује са Аргентином, Венецуелом и Русијом, Кина намерава да прошири свој посао на глобалном нивоу.
Кина ће сада, за разлику од ММФ, да позајмљује новац државама које Запад жели да казни. Кина такође, за разлику од ММФ, неће укључивати посебне услове за своје кредите који су у супротноси са суверенитетом дужничке нације.
Потез Пекинга да извуче Русију, поред недавне помоћи Венецуели и Аргентини, сигнализује смрт послератног света Бретона Вудса.
Тај потез такође означава и почетак краја основне улоге Америке у глобалној економији и утицаја Јапана на Азију. Очигледно је да ће нова Азијска банка за улагање у инфраструктуру сузбити Азијску развојну банку (АДБ).
Кина је својом улогом позајмљивача у последњем тренутку започела нову врсту економског развоја.
ММФ, Светска банка и АДБ су надувене институције променљивих ставова. Када је Украјина добила 17 милијарди долара од ММФ-а ове године, циљ је био подупирање геополитички важне економије, а не геополитичка уцена.
Владу кинеског председника Си Ђинпинга не занима надоградња економије, стање порезничких режима нити резерве централне банке. Ова влада једино брине о оданости.
Услуга за услугу – за нашу великодушну помоћ очекујемо да у потпуности подржите став Кине по питању спречавања Запада да изазива даље територијалне размирице.
То можда звучи претерано, али Русија, Аргентина и Венецуела су се већ сукобиле са САД и њиховим савезницима.
Међутим, шта је са Европом? Европа се 2011. и 2012. године окренула Пекингу како би спасила обвезничка тржишта евра путем већих куповина.
Више акције по овом питању се очекује у 2015. години када дође до проблема у еврозони и када Пекинг буде очекивао да европски лидери промене своју политику.
Шта ће се десити ако Федералне резерве буду утицале на економије од Индије до Индонезије и ако се и те власти окрену ка Кини?
Зашто би Камбоџа, Лаос или Вијетнам имали посла са условљавањем ММФ-а кад Кина пише велике чекове без услова?
Програм размене валута Пекинга од 24 милијарде долара за помоћ Русији је само почетак онога што следи. Док се Москва суочава са најгором кризом од 1998. године, Кина постаје веома примамљив сарадник.
Ипак, оно што Пекинг омогућава председнику Владимиру Путину јесте да учини економију мало разноврснијом.
Исто важи и за размену валута од 2,3 милијарде долара са Аргентином и кредит од 4 милијарде долара позајмљен Венецуели.
Председник Барак Обама сада има последњу прилику да се окрене ка Азији. Многе брине што Кина позајмљује новац опасним владама попут оних у Судану или Зимбабвеу.
Такозвани Вашингтонов консензус о економској политици није савршен, али да ли је Пекингов модел аутократског капитализма боља опција?
Компетитивност није лоша ствар, али је вероватније да ће великодушност Кине охрабрити лоше навике и омести развој на начине који ће погоршати глобалну економију.
(Вебтрибуне)
