Pročitaj mi članak„Žuti prsluci“ svakako su ostavili dubok pečat godini koja je na izmaku. I sledbenike leve i desne političke orijentacije ujedinili su protesti koji se šire Evropom ali i svetom kao masovni revolt protiv vladajućih elita.
Мада важи за колевку културе и лепог понашања, Француска је и земље која је кроз историју искусила многе револуције. Стручњаци су опрезни и сматрају да популистичко изражавање незадовољства попут оног у Француској није својствено свим народима и немају све државе услове које омогућавају „мини револуције“ попут француских.
Незванични покрет „Жути прслуци“ који из Париза кренуо почетком новембра, првобитно као израз незадовољства због намере власти да уведе порезе на гориво, прерастао је у грађански покрет свих оних којима је дојадио политички естаблишмент у Француској.
Временом је покрет толико омасовљен да га политички стручњаци без задршке називају „новом револуцијом“. За разлику од ранијих француских протесних покрета овај се „родио“ на интернету, преко онлајн петиција у организацији радничке класе, без де факто лидера, синдикалне или политичке залеђине.
Ујединио се народ и извојевао малу победио јер им је испуњен почетни захтев – од пореза на гориво власти су одустале. Међутим, народ Француске, који већ дуже време грца у осећању да их владари експлоатишу, што је довело до јачања популизма, иде и шире у прохтевима – траже смену председника Макрона, који, по њима, искључиво ради у корист елита.
Оно што је још упечатљивије за Француску јесте и најава полиције да ће се „жутим прслуцима“ ускоро прикључити „плави прслуци“. Француска Влада покушала је да придобије полицију, која тражи боље услове рада, понудивши бонус од 300 евра полицајцима који су били на дужности током насилних протеста који су почели прошлог месеца.
Није познато да ли ће предложени бонуси задовољити полицију, јер, како кажу, „ми нисмо на продају и не можете нас купити. Сигурно је да тај бонус неће решити кризу“. Према подацима Владе, бонус ће добити 110.000 полицајаца и војног особља и коштаће 33 милиона евра. Али, уместо тога, полицијски синдикати траже исплату више хиљада прековремених сати, који су се нагомилали последњих неколико година.
Тај оснажени популизам у Француској, који се не придржава било каквих јаких политичких идеологија које би вукле улево или удесно, фасцинира многе. То је и разлог што су „Жути прслуци“ толико јаки јер окупљају људе разног спектра.
И за филозофа и политичког аналитичар Александра Гелевица Дугина упечатљива је сама чињеница да су популистички покрети усмерени против политичке елите у целини, без прављења разлика на лево и десно.
„Ово је устанак периферије друштва против њеног центра“, сматра Дугин. Чувени амерички социолог и друштвени критичар Кристофер Лаш давно је означио облик владавине која преовлађује у савременом западном друштву као „елитну револуцију“.
Када говори о „елитној револуцији“, Дугин објашњава како они на врху хијерархије моћи имају тенденцију да контролишу ту моћ кроз своју огромну вољу да владају. Како даље наводи, резултат елитне револуције далеко је деструктивнији за културу и друштво него револуција масе, јер у име разноликости, елите из свих група траже ту моц́ и користе је за „угњетавање својих подређених“.
„Урадите како вам лидери групе кажу или сте део проблема“, могла би да гласи та парадигма, тврди Дугин, појашањавајући даље да смо “ сведоци неизбежног резултата сатеривања људи у ћошак контролисањем свега што се може контролисати, опорезовати их и гурнути у запећак“.
Демонстрације су се као пожар из Француске прошириле на Белгију и Холандију, иако ниједна од тих земаља није предложила повећање пореза на гориво, што је био катализатор масовних и насилних демонстрација у Француској у последњих неколико недеља. Премијер Белгије Шарл Мишел је поднео оставку пре неки дан, али не под притиском захтева жутих прслука, већ услед растућег притиска на његову владу, а након што је највећа партија напустила његову коалицију због тога што је подржао глобални компакт споразум УН о миграцијама.
Протести су забележени и у неколико холандских градова – у Ротердаму је пар стотина демонстраната у жутим прслуцима певало у центру града и делило свеће пролазницима. На мирним демонстрацијама испред холандског парламента у Хагу окупило се стотинак демонстраната, а агенције јављају да су најмање два демонстранта ухапшена током протеста у центру Амстердама.
У суседној Мађарској десетине хиљада грађана протестују против новог закона о раду и, како наводе, растуће ауторитарне владавине националистичког лидера Виктора Орбана. Протести симболично названи „Срећан Божић господину премијеру“ организују левичарске опозионе партије, групе студената и грађана који се противе влади Виктора Орбана, а протестима су се придружили и синдикати.
Орбанова партија Фидес реагујући на протесте у земљи саопштила да је „све очигледније да су учесници протеста криминалци које је организовала мрежа Џорџа Сороша“. Демонстранти су у шетњи од Трга Хероја до парламента махали заставама Европске уније и Мађарске носећи слогане. На једном од слогана је, како се наводи, писало „Немој да крадеш“.
„Влада игнорише нас раднике. Морамо да подигнемо глас и одговоримо“, рекао је Тамаш Секели, заменик председника Удружења синдиката Мађарске. Новим законом о раду послодавцима је дозвољено да траже до 400 прековремених сати рада годишње, због чега су га критичари назвали „Закон за робове“. Стручњаци напомињу да је Орбан често улазио у сукоб са Бриселом градећи у својој земљи систем за који критичари тврде да је аутократски и повећавајући контролу над судством и медијима.
Препознатљиви прслуци виђени су и у Пољској где су пољопривредници пре неколико дана блокирали аутопут тражећи од државе надоканду за епидемију свињског грипа. У Немачкој, жути прслуци виђени су у Берлину првог дана децембра на антимигрантским протестима.
Низак квалитет рада јавних служби нагнао је жуте прслуке и у Јужној Африци да изађу на улицу са својим захтевима. У Египту су пак, у страху од протеста на годишњицу од „Арапског пролећа“ покушали да ограниче продају жутих прслука. Руски лидер Владимир Путин бранио се пред јавношћу због хапшења активисте за људска права који је позивао на протест наглашавајући да жели да спречи догађаје попут револта „Жутих прслука“ у Француској.
„Жути прслуци“ су стигли и до Јерусалима. Организатори протеста инспирисани Француском позвали су јавност да се масовно одазове протестима због повећања цена струје, воде, прехрамбених производа, као и да се супротставе политици монопола. Учесници протеста изнели су своје захтеве за хитну акцију Владе и смањење цене гаса 60 до 70 одсто, имплементацију препорука за реформу прехрамбене индустрије и спроводење реформи за повећање конкуренције у свим областима тржишта.
Поједини извори јављају да се планирају протести „Жутих прслука“ и у Масачусетсу у Њујорку и Калифорнији. Како наводе стручњаци – „Жути прслуци подсећају на свет који има праву моћ, и свет који ће добро слушати“.
И Београд има своје „Жуте прслуке“. У суботу 22. децембра заказан је нови протест (прва два су била прилично масовна „Стоп крвавим кошуљама“ и „Почело је“ и „1 од пет милиона“), иако је првобитно планирана пауза до средине јануара, на инсистирање грађана одлучено је да се настави суботња шетња. Рекло би се да је ово типичан протест грађана, а не процес поборника ове или оне политичке опције.
Како је рекао академик Душан Теодоровић, „протест је и грађански и опозициони и студентски и пензионерски“. За разлику од Макрона, који је свестан озбиљности ситуације и сматра да „ниједна земља не може да напредује ако не саслуша легитимни гнев свог народа, гнев који се изражава свуда у Европи“, српски председник самоуверено тврди да ово није грађански већ опозициони протест и поручује: „може пет милиона да вас се скупи, можете само да добијете изборе и онда испуњавајте оно што је народу обећано. Ја под пристисцима нећу да радим и по томе се разликујем од свих других поручује свом народу“.
Све је то оправдано ако се узме у обзир да се појам демократије различито тумачи у Србији и Француској као и чињеница да не само да је критичка свест у Србији мање развијена од Француске већ је и власт готово потпуном контролом медија онемогућила било какво изношење критике, па се тако пласира и искривљена слика о протестима и поводима.
Стручњаци указују и на чињеницу да се људи у Србији плаше да изађу на улице – посебно у малим срединама као и да нема те врсте солидарности као у Француској. На крају крајева, далеко је Париз од Београда.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
