Pročitaj mi članak
Економске санкције према Турској у потпуности оправдане.
Након увођења економских санкција од стране Русије, Турска ће бити највећи губитник на свету. A пошто свет не воли губитнике, Турска ће бити препуштена сама себи у решавању проблема.
Досадашња економска ситуација у Турској изгледала је овако:
Са БДП-ом од $ 799,54 милијарди долара, Турска је 17. највећа економија у свету. У Европи се налази на 7. месту. За мање од једне деценије, приход по глави становника у земљи се готово утростручио и сада премашује $10,500. Турска је чланица ОЕЦД-а и групе Г-20. Између, 2002. и 2012. године, екстремно сиромаштво је пало са 13 на 4,5 одсто, а умерено сиромаштво са 44 на 21 одсто.
Од глобалне финансијске кризе, Турска је отворила нова радна места за око 6,3 милиона грађана. Иако је дошло до повећања запослености, ипак је присутна незапосленост око 10 одсто. Обзиром на то да се Турска налази у процесу придруживања ЕУ, напредак у спровођењу реформи успорен је у неколико последњих година. ЕУ је највећи економски партнер Турске, што чини око 40 одсто турске трговине.
Турска је постала кандидат за пуноправно чланство у ЕУ на самиту у Хелсинкију, у октобру 2005. године, док су приступни преговори потписани 1999. године.
Након привредног раста од 4,2% у 2013. години, привредни раст у 2014. години је пао на 2,9 одсто. Осим тога, економија Турске је доживела нестабилност финансијског сектора од средине 2013. године. Светска банка подржава владу Турске у остваривању развојних циљева кроз реализацију програма који је веома фокурисан на конректне резултате путем кредитирања и пружања техничких саветодавних услуга. Стратешке области укључују развој приватног сектора, јавне финансије, енергију, климатске промене, здравство, образовање, управљање животном средином и локалне самоуправе.
Након што су СAД и ЕУ одлучиле да уведу санкције Руској Федерацији, због њене улоге у конфликтима у Украјини, Русија је одговорила забраном увоза хране из Европске уније и других западњачких земаља. Увођење санкција се показало као велика прилика за Турску.
Извоз меса (рибе, морских плодова, и осталих месних прерађевина) из Турске у Русију повећан је за 444 одсто током 2014. године. Тако је Турска у 2014. години, била једна од највећих добављача хране и пољопривредних производа у Русији, са укупном трговинском разменом вредном 1,68 милијарди долара. Највеће ставке у извозу биле су текстил, предива, тканине, потрошни материјал и воће и поврће.
Са друге стране, изузетно је битан и енергетски сектор, будући да је Турска други (после Немачке) највећи купац руског природног плина. Турска годишње купује од Русије између 28-30 милијардни кубних метара природног плина, што је више од половине њених укупних потреба. Следеће на списку су нафта и њени деривати, где је Русија била четвти највећи добављач.
У суштини, ништа се још није догодило по турску економију, али очекује се жесток потрес. И то неће бити никакво изненађење. Осим што можемо очекивати лажне извештаје и податке од стране међуродне заједнице, како би на сваки могући начин осудиле и потцениле Русију и представиле је да води потпуно погрешну политику.
Економске санкције Русије су на први поглед краткорочно благе, али ће у дугорочном периоду оставити огромне последице по Турску. Запад већ сада размишља како да Турску пусти низ воду, јер јој је доста проблема. Западу ионако недостају инструменти уз помоћ којих би се могли одбранити од евентуалне рецесије и последица могућег слома, тако да неће уопште обратити пажњу на евентуални колапс турске економије.
Извор: danijelaruzicic.com – Мр Данијела Ружичић, економски аналитичар
