Тунис: Убиство опозиционог лидера, масовне демонстрација, …(Видео)

04:28 28.07.2013.

Након атентата букнула народна побуна против исламиста у Тунису: избили немири, синдикати прогласили генерални штрајк, прекинуте су све ваздушне линије.

Након што јеу атентату убијен истакнути секуларни политичар Мохамед Брахми, свега пола године након што је на сличан начин убијен левичарски вођа Белаид, избили су жестоки протести против исламистичких власти у главном граду и другим градовима широм земље .

„Криминална банда убила је слободан глас Брахмија“, рекла је његова удовица, Мбарка Брахми, у разговору за Ројтерс. Сестра убијеног Брахмија, Сухиба Брахми, поручила је како иза атентата стоји владајућа исламистичка странка. „Енахда је убила мог брата“, рекла је.

Подсетимо, Мохамед Брахми био је члан странке Народни Фронт, чији је вођа Чокри Белаид на сличан начин убијен 6. фебруара ове године. Брахми (58) био је жестоки критичар владајуће исламистичке странке Еннахда која је дошла на власт након свргавања дугогодишњег про-америчког председника Бена Алија.

Атентат на Брахмија су једногласно сви осудили. Но, већ сада се може приметити како силе с највећим интересом у Тунису, САД и Француска, реагују на начин да што брже смире тензије. Из Вашингтона позивају на „транспарентну и професионалну“ истрагу, док француски председник Франсоа Оланд позива Тунижане да „задрже национално јединство и процес демократске транзиције“. Подсетимо, „демократска транзиција“ привремено је „закочена“ у оближњем Египту након што је демократски изабрани председник Мохамед Морси отишао корак предалеко са исламизацијом друштва и војним претњама према Сирији.

Баш као што је Тунис послужио као инспирација Египту почетком 2011. тако би и Египат сада могао, многи ће се сложити – и требао, да послужи као инспирација Тунису чије је секуларно становништво такође дубоко огорчено криминалним понашањем владајућих исламиста. Притом треба споменути како су радикални исламисти у Тунису, земљи од којих 11.000.000 становника, можда још и већи безбедносни проблем него у Египту. На власти су тзв. „Умерени Исламисти“, но радикални Салафисти такође су утицајни, те је у више наврата већ дошло до оружаних сукоба између милитаната и припадника војске и полиције откако је Бен Али свргнут с власти (побегао је у Саудијску Арабију).

Данас се огласила и УН-ова шефица за људска права, Нави Пилај, истакнувши како убице морају

Протести у земљи су ескалирали. На улицама је војска и полиција, но упркос томе на више локација је избило насиље. Испред министарства спољних послова полиција је употребила сузавац како би покушали протјерати демонстранте. У граду Сиди Бузид, колијевци народне побуне против Бена Алија, демонстранти су запалили две канцеларије владајуће странке Енахда.

Сведоци у разговору за Ројтерс истичу како демонстранти блокирају саобраћајнице и пале гуме. „Људи су јако љути“, рекао је један од сведока. Жестоки сукоби с полицијом избили су и на простору медитеранске луке Сфакс где су демонстранти упали у владину зграду.

Највећа радничка организација у Тунису, синдикална конфедерација УГТТ, за данас је прогласила генерални штрајк у знак протеста против убиства Брахмија. Генерални секретар УГТТ-а, Хусеин Абаси, рекао је како ће се због овог атентата земља потонути у „крвопролиће“.

Сви летови према Тунису и из Туниса су отказани јер у генералном штрајку учествују и радници у ваздушном саобраћају. „Сви летови су отказани јер су се радници на аедромима одазвали позиву на генерални штрајк“, поручио је портпарол УГТТ-а.

Владајућа странка није успела да реши горуће економске проблеме у земљи, док их секуларисти оптужују за прикривену сарадњу с радикалним салафиста. Ситуација је у многим аспектима слична са Египтом. У Египту је масовне анти-владине протесте подстакао покрет под називом „Тамарод“ (Побуна) те је исти тај покрет сада основан иу Тунису). Тунишки Тамарод позива народ на улице и на рушење исламистичке владе.

Тунишки премијер, Али Лараједх, „осудио је атентат“, но такође истакао: „Противимо се свим позивима на рушење владе и Уставног Савета с циљем стварања политичког вакуума“. Изгледа како је Лараједх свестан ситуације па је тако за време синоћњег обраћања путем државне телевизије повукао паралелу са догађањима у Египту. „Неки желе да искористе ове догађаје за рушење демократског процеса, одвлачење земље у непознато, било да се ради о хаосу, грађанском рату или повратком у деспотију“, рекао је.

Вођа странке Еннахда, Рашед Гануши, такође је рекао како се настоји „зауставити тунишки демократски процес“ истакнувши како је ово „једини успешан демократски модел у региону, нарочито након насиља у Египту, Сирији и Либији“. „У Тунису се неће десити египатски сценарио, ми ћемо опстати“, рекао је у разговору за Ројтерс.

Јасно је како се Гануши нада „опстанку“, но опстанку се надао и Бен Али и Мубарак и Морси. Чињенице је како тунишки исламисти из Еннахде немају превише потенцијала за опстанак јер темељи на којима су дошли до позиције власти нису стабилни. Притом се треба вратити неколико година уназад, на почетак 2011. Нужно је поставити питање – ко је срушио Бена Алија?

Исламисти дефинитивно нису. Режим Бена Алија срушили су левичари и секуларни демонстранти у историјском тренутку народног устанка против корупције, непотизма и деспотске владавине Алија. Они, махом млади и образовани људи, тражили су нешто боље за себе и своју земљу. То је била њихова примарна агенда у рушењу режима који је ауторитаран, али и – то је јако важно напоменути – секуларан.

Као и у Египту, након пада деспота демонстранти нису имали конкретне идеје шта да урадите даље. У том тренутку „из позадине“ стижу исламистичке организације као што је Енахда, основана почетком 80-их, чија је идеологија блиска Муслиманској Браћи у Египту и другим земљама, на пример Ердогановом АКП-у у Турској. Освајају власт на демократским парламентарним изборима те владају у коалицији са неколико мањих секуларних странака. Но, баш као иу Египту, дошавши на позицију власти исламисти раде премало да би се у пост-транзиционом периоду обезбедило национално јединство.

Поврх тога имамо и нагли успон „Салафизма“ – или другим речима: успон бројних група које су још исламистичкије од странке Еннахда. Многи Салафисти, међу којима можемо разликовати Салафисте џихадисти и „научне“ Салафисте, ни немају намере да се баве политичким процесом већ им је циљ успостава морално чистог Калифата који би био окарактерисан потпуном применом Шеријатског закона.

За секуларно становништво – а у мало којој арапској земљи наилазимо на толико изражен секуларни карактер као у Тунису – овакве идеје потпуно су недопустиве. Но, ствари су сада већ измакле контроли. Они који су подигли глас за секуларне тековине Туниса завршили су по десетак метака у телу. Ово је експресни воз према избијању далеко већег сукоба, можда и грађанског рата. У многочему ситуацију у Тунису заправо је и напетија него у Египту.

Не треба ни спомињати колики ће ово негативан утицај имати на туристичку индустрију Туниса. Последице се већ осећају, познати Фестивал Картагине већ је отказан због актуелних догађања у земљи.

На крају, споменимо и војску – војска у Тунису није оно што је војска у Египту или што је пре неколико година била војска у Турској. Туниска војска није утицајна у политичким процесима као на пример у Египту, но унаточ чињеници да историју тако сугерише, актуалности су поприлично непредвидљиве тако да се не може са сигурношћу рећи на који начин ће војска реаговати. Јучер смакнути Брахми имао је само речи хвале за потез египатске војске у свргавању Морсија с власти.

Споменимо и то како је на функцији председника Туниса Монцеф Марзоуки секулариста, но његова улога није претерано утицајна. Позвао је на „мир и дијалог“.

Хоће ли атентат на Брахмија бити пресудан тренутак у којем би исламисти могли изгубити још један бастион који су нагло освојили под окриљем тзв. „Арапског пролећа“, могло би се ускоро сазнати. Чак и ако актуелни анти-владини протести не доведу до рушења власти, многи истичу како Енахда већ месецима губи популарност у народу те њихов пад постаје све извеснији.