Pročitaj mi članakBogate države sklopile su ugovore o kupovini dve milijarde doza vakcina protiv koronavirusa, što bi već sada moglo da dovede do ograničenosti zaliha za sledeću godinu. Sa druge strane, međunarodne organizacije pokušavaju da siromašnim i srednje razvijenim zemljama omoguće pristup vakcinama, ali za to još uvek nemaju dovoljnu podršku bogatih zemalja.
Већина стручњака каже да се крајем 2020. или почетком 2021. године може одобрити вакцина против короне и да је неопходно да пре тога она прође свеобухватна клиничка испитивања треће фазе, чиме би била гарантована њена сигурност и ефикасност (Русија је одобрила вакцину за ограничену употребу, али није завршила трећу фазу испитивања).
Међутим, ране наруџбине већ су у оптицају. Средином августа, САД су обезбедиле 800 милиона доза за најмање шест вакцина које су у развоју, са могућношћу да набаве још милион.
Велика Британија је највећи купац вакцина по глави становника са 340 милиона доза, што је око пет доза по сваком грађанину. Државе Европске уније, које су групно закључиле споразуме, и Јапан направили су договор о набавци више стотина милиона доза. Пометња око набавке вакцина натерала је стручњаке на апел владама да се дистрибуција врши равномерно широм света.
“Пандемије се нећемо ослободити све док то не урадимо широм планете”, изјавио је Марк Фајнберг, шеф Међународне иницијативе за вакцину против сиде.
Директор Светске здравствене организације Тедрос Адханом Гебрејесус недавно је изјавио да се мора спречити “вакцинациони национализам”.
“Ситуација подсећа на епидемију грипа Х1Н1 из 2009. године када је неколицина богатих земаља купила већину залиха вакцине”, каже Ричард Хечет, шеф Коалиције за иновације и спремност против епидемија (ЦЕПИ), фонда са седиштем у Ослу, који је основан за финансирање и координацију вакцина против епидемија и који је подржао развој девет вакцина против коронавируса.
Хечет додаје да ће, ако вакцине против коронавируса буду распоређене на начин као што је то било 2009. године, пандемија дуже трајати и постоји вероватноћа да ће се изгубити више људских живота.
Међународни напори
Главни међународни напор да се обезбеди снабдевање вакцином јесте заједнички фонд ЦОВАX, који предводи Гави- женевска фондација која се бави донацијом вакцина земљама са нижим приходима, заједно са ЦЕПИ и СЗО. Циљ је да се обезбеди две милијарде доза вакцина. Једна милијарда је за 92 земље са ниским и средњим стандардом које чине половину светске популације. Вакцине ће ове земље коштати мало или ништа. Осталих милијарду доза је за 75 богатих земаља, које ће саме да их плаћају.
ЦОВАX је већ имао наруџбине, попут уговора о куповини 300 милиона доза вакцина, које ће развити Универзитет Оксфорд у Великој Британији и фармацеутска компанија АстраЗенека. Међутим, нису прикупили ни близу 18 милијарди долара, колико је процењено да треба да дају донатори, како би повећали производњу и испоручили две милијарде вакцина. Поједине државе су, попут Британије, показале интересовање да се придруже ЦОВАX-у, али мало њих се прикључило.
Из ЦОВАX-а кажу да гледају како да распореде вакцине, укључујући и земље које су већ потписале уговоре директно са произвођачима. С тим у вези, Хечет се нада да ће земље бити транспарентне у вези са уговорима које су склопиле.
“Не сматрамо земље које имају билатералне споразуме негативцима”, каже он, већ је идеја да се преко организације ограничи количина држава које су већ купиле за себе.
Неке од земаља са нижим и средњим приходима, попут Бразила и Индонезије, већ су направиле споразуме о куповини вакцина које су у трећој фази испитивања. Институт за серуме у Индији потписао је лиценцу са Оксфордом за производњу око милијарду доза годишње.
Поједини активисти и научници предлажу да владе форсирају домаћу верзију вакцина преко добијања лиценци, што је у складу са начелима Светске трговинске организације која допушта лиценцирање оваквих патената, са чим се не слаже Фајнберг који наглашава да је лиценца бесмислена када се ради о вакцинама, јер се теже прави од обичних лекова.
“Није реално да свака држава посебно прави своју вакцину”, закључује Фајберг и позива на сарадњу између влада и произвођача вакцина.
Процена капацитета
Уколико се одобре све потенцијалне вакцине, до краја 2021. године на располагању би било преко 10 милијарди доза.
“Већина њих биће произведена у САД или Европи, али те бројеве треба узети са резервом. За неке мислим да су превише оптимистични”, објашњава Џефри Алмонд, вакцинолог и стипендиста Универзитета Оксфорд, који је и раније предводио тим француске компаније Санофи Пастерс у производњи вакцине. Он додаје да се многе вакцине заснивају на технологији која никада није доведена до нивоа којем се компаније надају.
Ерфинити, фирма за анализу тржишта природних наука у Лондону процењује да ће милијарду доза бити доступно до последњег квартала 2021.године. Од маја до јуна 2020. године ЦЕПИ је анонимно анкетирала 113 произвођача појединих компонената и проценила да ће број вакцина на крају 2020. бити између две и четири милијарде. (Обе процене биће промењене уколико компаније повећају своје производне капацитете).
Многе вакцине, попут оних које производи Модерна, Пфизер и Новаваx требало би да се дају у две дозе. Фирма Џонсон и Џонсон намерава да тестира вакцину, која ће бити довољна у једној дози, док АстраЗенека и Оксфорд планирају да тестирају вакцину у обе варијанте.
Финансијски детаљи уговорених куповина остају у тајности.
“Мало се зна о начину финансирања вакцина, док су многи купопродајни уговори под велом тајности”, каже Данкан Метјус, специјалиста за патенте на лондонском Универзитету Краљица Мери.
Јасно је да ће се цена вакцине разликовати. САД у складу са уговором плаћа мање од четири долара по вакцини коју производи АстраЗенека, али чак 25 долара за сваку коју је произвела компанија Модерна. Није познато да ли земља може да обустави куповину уколико се вакцина у међувремену покаже као недовољно ефикасна, или у супротном да купе додатне дозе пре других.
