Прочитај ми чланак
„После онога што смо доживели у Украјини, убудуће ће тежиште без сваке сумње бити на одбрани територије“, каже Андерс Фог Расмусен, генерални секретар НАТО. Он сматра да анексија Крима мора да буде прекретница у безбедносној политици Запада, слично како су то били пад Берлинског зида или терористички напади на Њујорк и Вашингтон. „На то морамо да реагујемо. Не можемо даље наставити по старом“, наводи Расмусен у интервјуу за Франкфуртер алгемајне. Његова идеја звучи једноставно – наоружавање.
Мит о архинепријатељу
Европске државе су смањивале војне буџете од завршетка Хладног рата. Немачка је још 1990. за одбрану издвајала 2,8 одсто бруто друштвеног производа, а сада је тај проценат 1,3. НАТО препоручује својим чланицама да за одбрану издвоје два одсто буџета, али се тога мало која земља придржава. Русија се креће у супротном правцу, издаци за модернизацију војске и застарелог наоружања расту. До 2020. би Кремљ у сектор одбране требало да упумпа око 600 милијарди евра – то је процена Александера Ноја, посланика Левице у Одбору за одбрану Бундестага.
Ној међутим сумња да Русија заиста може да издвоји толики новац за војску. Каже да се у Европи диже претерана паника. „Ниједна држава НАТО ни на који начин није угрожена“, наводи Ној у разговору за ДW. „У питању је вештачка хистерија која треба да послужи да НАТО поново постане атрактивнији у јавности.“ Медији увелико пишу да је НАТО поново открио себе. И јесте, сматра Александер Ној, али тако што опет ствара слику Русије као архинепријатеља.
Расмусенова идеја о новој ренесанси наоружавања тешко да ће наићи на подршку званичног Берлина. Министарка одбране Урсула фон дер Лајен кратко је рекла да приоритет у Европи остаје одржавање тек успостављене економске стабилности. Стручњак за безбедност Кристијан Мелинг верује да слично резонују владе у Мадриду, Риму или Паризу: „Ове земље имају сасвим другачијег непријатеља, то су проблеми у социјалном и финансијском систему. И то је много важнија дилема од евентуалног давања нешто више новца за војску.“
НАТО је већ довољно јак
Противници доктрине о додатном наоружавању подсећају да је НАТО и сада војно много јачи и модернији од руске армије. „Мислим да то зна и Русија“, рекла је Фон дер Лајен. Кристијан Мелинг из берлинске фондације Наука и политика наводи да су само европске чланице НАТО војно много моћније од Русије. То се очитава у броју војника, тенковских јединица, авиона… „Према квалитету војне опреме и наоружања НАТО је такође далеко испред Русије“, анализира Мелинг за ДW.
Он каже да су Северноатлантској алијанси потребна већа улагања у модерне системе попут сателита и беспилотних летелица за надгледање као и велике транспортне авионе. Мелинг додаје да заједничко планирање и ангажовање земаља НАТО на развоју технологије може да уштеди око 30 одсто трошкова. Међутим, ни то не иде без тешкоћа. Заједнички пројекти попут борбеног авиона Еврофајтер или транспортера А400М показују тромост сарадње у производњи наоружања и војне опреме.
Постоји још једна идеја за уштеду новца – стриктна подела улога у оквиру НАТО. Велика Британија, на пример, била би задужена само за морнарицу, а Немачка само за логистику и транспорт. Међутим левичар Александер Ној ту види политичке проблеме: „Тако би се добио партиципативни механизам. Када би већина чланица НАТО била за неку интервенцију, онда би и рецимо Немачка била принуђена да учествује. Тако би се срозала улога националног парламента који у војним питањима и даље има право одлуке.“
„Човек Вашингтона“
Саговорници Дојче велеа не сматрају да криза у Украјини треба да означи почетак нове трке у наоружавању, како то тражи Расмусен. Мелинг препоручује наоружавање у хомеопатским дозама и на правим местима. „Али ту не говоримо о стотинама милијарди евра, о којима господин Расмусен тренутно сања.“ Овај стручњак изјаве Расмусена тумачи као надувану причу пред крај мандата. Наиме, на јесен ће на место генералног секретара НАТО доћи неко други.
Александер Ној чак сумња да Расмусен, као човек Вашингтона, треба да се побрине да и друге државе улажу у војску макар приближне суме у поређењу са САД. „Европљани треба да преузму трошкове које су до сада Сједињене Државе саме носиле. Зато сада наводно треба повећати војне буџете“, каже Ној. Додаје да је Расмусен само извршни орган америчких жеља.
(Дојче веле)
