Недавно је Кина усвојила нови нацрт закона о националној безбедности чији је садржај раније у целости објавио портал China Digital Times.

Руски Kommersant 26 јун пише како су Кинези у раду са страним невладиним организацијама и организацијама следили Москву.

Кина је била врло забринута због рада страних невладиних удружења и објавила је нацрт закона којим се уређује њихова делатност. Наравно, страно НВО страхују да ће закон озбиљно закомпликовати њихове активности у Кини. Неколико одредбе у закону је преписано из руског закона од 2012. године у којем се активисти страних невладиних удружења квалификују као о страни агенти и тиме се Пекинг покушава да заштити од штетних спољашњих утицаја.

Више од 40 америчких невладиних организација, као и лидери Европске уније су послали петицију кинеским властима тражећи од њих да не усвоје овај закон, међутим без успеха.

Стране НВО делују у Кини од ’80 -их, али за њих никада није било посебног закона и њихово деловање је регулисано законима и прописима за предузетнике. Присталице закона оправдавају његову нужност и траже да се уклони правни лимб, јер многе невладине организације раде у одређеној сивој зони. Према њима, од доношења закона ће имати користи саме НВО.

„Брз развој невладиних организација захтева прецизније регулисање њихових активности. Кинеске власти су забринуте како одржавати стабилност тренутног политичког система и не желе видјети у спровођењу сценарио „Обојених револуција“, за руски Комерсант је изјавио Игор Денисов, виши истраживач на Институту за источну Азију и СЦО .

Пекинг сматра да су протести у Хонг Конгу „оркестрирани из иностранства“ и након доласка на власт новог председника Сји Ђинпинга је у земљи ојачала борба против страних утицаја. У новембру 2013. године је Сји је најавио оснивање посебног Одбора за националну безбедност који води бригу о унутрашњим и спољним претњама. Управо та структура је након месеци расправа израдила прву верзију закона о раду страних невладиних организација.

Учесници у расправи у Кини су скренули пажњу на чињеницу да је кинески закон сличан оном руском из 2012. године. Оба документа су следила исти циљ – ограничити способност Запада да утичу на унутрашњу политику Кине и Русије, те да удружења користе као свој алат за дестабилизацију геополитичких супарника.

 

Камбоџа против невладиних организација

Групи земаља које уводе реда у раду страних НВО придружила и Камбоџа. Наиме парламент Камбоџе је у атмосфери масовних уличних протеста у понедељак усвојио закон о регулацији невладиних удружења и организација преноси Bangkok Post.

Нови закон о удружењима и невладиним организацијама захтева обавезно извјештавање невладиних организација државним властима у Камбоџи о финансијама и дневним активностима. За прекршиоце закона су предвиђене разне казне, од административних па све до забране деловања и кривичног прогона.

Такође се одлуком владе пред суд могу извести невладине организације чије активности поткопавају националну безбедност, мир, стабилност, национални склад, културу и традицију народа Камбоџе.

Стотине активиста је у понедељак учествовао у протесту на улицама Пном Пена, главног града Камбоџе, у близини зграде парламента која је са свих страна била окружена полицијом, цитирајући Бангкок Пост преноси портал War and Peace.

Окупило се око пет хиљада активиста невладиних удружења које делују у Камбоџи, јер нови закон наводно ограничава „њихова права и способност за рад у пуној снази“.

Са своје стране, представници владе Камбоџе сматрају да је овај закон ионако „врло мекан“ према невладиним организацијама. Гласању у парламенту у понедељак су присуствовали само чланови владајуће странке који имају апсолутну већину, док је опозиција бојкотовала гласање.

Индија такође у рату с невладиним удружењима

Индијски премијер Нарендра Моди је недавно отказао лиценце за око 9 000 невладиних организација (НВО) које примају страна средстава и тако крше Закона о иностраном финансирањуForeign Contribution Regulation Act). Овом одлуком је индијски премијер узроковао праву пометњу међу невладиним удружењима, пише Business Standard.

Овај је потез од посебног значаја јер су се на удару нашли „Национални демократски савез“ који прима помоћ од америчких агенција и Фондације Форд, а замрзнути су и рачуни међународне удруге „Гринпис“.

У својој је одлуци индијска влада саопштила да 10.343 невладиних организација није поднело годишње финансијске извештаје за период од 2009. до 2012.

Према извештајима, све су невладине организације 16 октобар 2014. године обавештене да треба да поднесу своје годишње извештаје и навести износе страних примљених средстава, њихове изворе, за што су примљена и начин на који се страни новац користио.

Од 10.343 невладиних организација само 229 је одговорило на упит индијских власти.

Од осталих невладиних организација није било одговора, што је довело до отказивања лиценци за рад за око 9 000 невладиних удружења.

Поздрављајући напоре Министарства унутрашњих послова које жели поједноставити волонтерски сектор, Харсх јаити, извршни директор, Мреже волонтерске акције у Индији, кровне организације невладиних организација, рекао је да би многе од ових организација могле бити затворене и да их је важно уклонити.

„Но, ово су се одлуком на удару нашле и истинска невладинеа удружења. Одељење који спроводи Закон о иностраном финансирању нема тачне податке о невладиним организацијама и често не ради на транспарентан начин. Овај непријатељски приступ је лош за друштво и државу“, додао је огорчени Harsh Jaitli.

Кирени Риџију, министарка унутрашњих послова Индије, раније је рекла да влада забрањује рад 69 невладиних организација које се финансирају из иностранства.

У јануару ове године је индијска влада затражила од банака „да осигурају увид у све токове новца који теку од донаторских агенције према било којем појединцу, удружењу или организацији, те да о томе известе Министарство унутрашњих послова“.

Business Standard преноси како су стране донаторске агенције које се стављају у категорију посебног финансијског надзора:

1. Danish International Development Agency (DANIDA)

2. Danish Institute of Human Rights (DIHR)

3. Catholic Organization for Relied and Development Aid (CORDAID)

4. Dan Church Aid (DCA)

5. Mercy Corps, USA

6. Inter Church Peace Council _ Pax Christi (IKV- PC) , Netherlands

7. HIVOS, Netherlands

8. ICCO Stretegische Samenwerking (ICCO), Netherlands

9. Green Peace International

10. Climate Work Foundation (CWF), US

Пракса за рад НВО у свету

Руски Kommersant подсећа да је у Сједињеним Државама 1938. године донет Закон о страним агентима којим се захтевала регистрација било које особе која „са знањем или без служи промовисању интереса стране државе“. Од 1966. године су у Америци „инострани агенти“ особе или организације које су директно укључене у активности „за или у име иностраног образовања и дужни су објавити своје активности и изворе финансирања“.

У Француској су непрофитне организације у случају иностране финансијске помоћи дужне тражити допуштење Министарства унутрашњих послова, који могу добити тек након административне провере организације.

Венецуела је забранила страно финансирање организација укључених у активности око политичких и људских права. Ако добије било какву финансијску помоћ из иностранства, прималац је дужан платити казну два пута примљеног износа, а лидер организације је лишен права на политичку активност у трајању до осам година.

У Израелу су свака три месеца све невладине организације дужне пријавити средства примљена из иностранства. Такође морају информисати јавност о примљеним иностраним донацијама у облику у брошура и летака, да јавно говорити о пројектима са иностраном финансирањем.

У Египту је добијање средства било какве удружења и фондације из страних извора могуће тек након консултација са владом. У случају повреде лидер удружења може бити ухапшен до шест месеци.

У Етиопији невладина удружења могу примати иностране донације у износу не више од 10% укупних субвенција.

Сличан руском закону имају Киргистан, Казахстан и Таџикистан. У Украјини је раније такође постојао сличан закон, али је након месец дана отказан.

Прошле године је заменица америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, Викторија Нуланд, признала да је припрема такозваног „ЕвроМаидана“ у Кијеву америчку администрацију стајала 5 милијарди долара, новац који је углавном исплаћиван управо невладиним удружењима.

Извор: altermainstreaminfo.com.hr – Н. Бабић

Oznake: zakon protiv NVO, Indija, Kina, N. Babić, NVO, SAD, strani NVO