Прочитај ми чланак
Јачање радничких покрета и све бројнији штрајкови у САД-у: Обама тоталитарним председничким декретом зауставља побуну радника.
У Сједињеним Државама има много више штрајкова но што се то мисли. Осим претњи и потпуно нових мобилизација радника у тржним центрима и фаст фоодовима од прошле године, јавили су се и локални покрети радника, који се односе на транспортне раднике и они постају све чешћији.
Важну разлику чини неспособност да се превазиђе наметнута локална корпоративистичка шема и да се суочи и сукоби са репресивним апаратом, путем борби усмерених у истом правцу, те да се успостави постојање националних организација на класним позицијама.
Не ради се уопште о некој фаталној судбини, све то је плод прекида радничког покрета, који је трајао деценијама, a који је у Америци био јак у годинама између 1920-1930, да би потом замро, поклопљен од макартизма у педесетим годинама, те још више страдао за време борбе против комунистичког ‘унутрашњег непријатеља’ под Реганом у осамдесетим годинама.
Парализована четврта жељезничка урбана мрежа Сједињених Држава у граду од 6.000.000 становника
Штрајк жељезничара у Филаделфији даје нам пример тога, он је за нас не само симболичан, већ и симптоматичан за начин, како се може да поступа са радничким покретима у западној земљи, у којој се раднички покрет јако истањио.
Филаделфија није неки провинцијски град. У том граду, шестом по величини у Сједињеним Државама, са 6.000.000 становника, свакога дана 130.000 људи из покрајине се пење на воз, чинећи од те урбане железнице четврту по реду важности у земљи, после оне Њујорка, Чикага и Бостона.
Те железничке мреже, које повезују урбане периферије, остатак су оног што је спашено од америчке железничке мреже, која је потпуно уништена конкуренцијом аутомобила и авиона те је сведена на локалне линије, подељене између јавних и приватних оператера.
Баук штрајка од 108 дана из 1983. године
У Субота, 14 јун, радници СЕПТА (Southeastern pennsylvanian transport Autority/ Одговорни за транспорт у југоисточној Пенсилванији) договорили су се да започну штрајк: 450 машиновођа и возача возова одазвало се на позив блет-а (Brotherhood of Locomotive Engineers and Trainmen / Братство железничких влаковођа и специјалних стројовођа) као и радници БЕВ-а (International Brotherhood of Electrical Workers / Међународно братство електричара).
Радило се о радничкој мобилизацији, која је посвема парализирала мрежу и присилила 130.000 свакидашњих корисника да остану код куће или да нађу неку алтернативу за 13 линија повезивања Филаделфије са њеним периферијама или са Њу Џерзијем..
Тај је покрет пробудио баук великог регионалног штрајка из 1983, који је трајао 108 дана.
У средишту борбе нашла се битка за повишење плата, која представља кулминацију пет година напетих односа и борби око старог колективног уговора, јер се још 2009 године чека нови колектиним уговор!
Жељезничари траже 4,5% повишице за три године, а то је један бод више од оног што је предложила дирекција СЕПТА-е.
„Демократски“ председник Обама позван је упомоћ … од „републиканске владе“, да заустави штрајк!
На одговор није требало дуго чекати. Републикански гувернер Пенсилваније, Том Корбет обратио се директно демократском председнику Обами, како би он сместа прекинуо штрајк.
Речено, учињено. Председник Обама је извадио из старудије стару законску норму, која потиче из 1926 године, Railway Labor Act.
Према том закону председник Републике може наредити враћање радника на посао и то сместа, као и то, да се сместа замене сви они, који намеравају да наставе са штрајком, те да нареди отварање преговора пилотираних од стране федералне комисије, која забрањује све радничке покрете у наредних 8 месеци .
Америчка штампа направила је брзо поређење са праксом од стране реакционарно-либерланог председника Роналда Регана Taft-Hartley Acta из 1981, који му је дозволио да отпусти 11.000 контролора ваздухопловног саобраћаја, што су се огријешили о забрану штрајка у „економски стратешким секторима“.
Ради се о штрајку, који је од нас далеко, настао је у контексту који је јако другачији, али пун поука.
Ово добро показује брутално држање „демократског“ председника Обаме у односу на раднички покрет те односе према оном, што је људима остало од права на интервенисање у демократију посве заптивеним великим економским интересима.
Нарочито звучи као упозорење у овом тренутку у којем се умножавају медијски и политички апели да се штрајк заустави свим средствима.
Сједињене Државе, огледало су за цео свет, каква он касније треба постати у коме ће „прва олигархија на свету“ с одабраним људима, уз помоћ медијских лажи и манипулација вршити најнемилосрднију капиталистичку експлоатацију радника и широких народних слојева, на начин како још није забележен у историји.
Solidarite internationale
www. resistenze.org.
Пријевод: Јасна Ткалец
(Адванце)
