Pročitaj mi članak

Sudbina Evrope 2020: Podela ili Sjedinjene evropske države (SED)

0

imagesСудбина Старог континента је на прекретници. Актуелни политички облик Европске уније није одржив на дуже стазе, због чега су светски владари започели пројекат „Сједињене европске државе“, односно европску верзију САД, са централним банкарским системом и невидљивим суверенитетом чланица. Преображење Европске уније, заједнице 27 суверених држава континента, у Савез (сједињених) европских држава нема алтернативu, закључак је недавног састанка шефова дипломатија Немачке, Аустрије и Луксембурга, агилне тројке „Групе будућност”. Чланови групе су још седам министара ЕУ – шефови дипломатија Италије, Шпаније, Португалије, Холандије, Белгије, Данске и Пољске – и привремени представник француске дипломатије. Нови поредак, оформљен по угледу на амерички дводомни систем, подразумевао би директни избор шефа европске владе (досадашњег председника Европске комисије) и преношење виталних пуномоћи у његове руке, укључујући именовање европских министара по његовом избору. Реч је, дакле, о наставку започетог процеса политичког уједињења Европе који је после неуспелих референдума у Француској и Холандији замењен недореченим Лисабонским споразумом. План политичког уједињења ЕУ, предвиђа хитно унапређење улоге шефа Европске комисије. Већ на изборима за Европски парламент 2014. године, грађанима земаља чланица ЕУ било би омогућено да директним избором (гласањем) одлуче о будућем шефу европске владе. Наравно, истински владари (породице Ротшилд, Рокфелер, чланови Болдерберг групе…) понудили би своје кандидате, које ће народ бирати. Истовремено, у оквиру новоформираног конвента, биле би постављене смернице за сукцесивно преношење овлашћења и пуномоћи националних парламената и влада у руке Европског парламента. Први конкретни кораци ка политичком уједињењу ЕУ требало би да буду договорени на самиту Европског савета (Сазив шефова држава и влада земаља – чланица ЕУ), 28. и 29. јуна у Бриселу.   Ко је у вагону прве класе, а ко у багажу   Ако би којим случајем овакав сценарио наишао на отпор народа (улога Француске још није потврђена, док би В. Британија са америчким интересима могла да делује одвојено од остатка континента), постоји и резервна опција. Велико је питање и да ли све актуелне чланице могу да испуне финансијске услове за улаз у Сједињене државе Европе. Спекулације су свеприсутне да би већ наредних месеци могло да дође до поделе на авангарду политичког уједињења и на неодлучне чланице (или недовољно квалификоване) за улазак у такозвану елитну лигу Европе. То потврђују и изјаве аустријског канцелара Вернера Фајмана, „да би само десет или једанаест чланица ЕУ биле довољне да покрену процес уједињења“. Очигледно, места у вагону прве класе ЕУ воза неће бити за све, односно поједине чlанице мораће у вагон треће класе или багаж.   Србија у Евроазијској унији   И ту долазимо до пројекцијe „Европa 2020. године“. Што је најинтересантније, аутор ове пројекције је Амерички Национални савет за информисање, у сарадњи са ЦИА! „Мапа будућности 2020. године“, не престаје да изазива пажњу европских геополитичких стручњака. У овом пројекту, предвиђа се да ће се данас позната ЕУ прекомпоновати и расформирати, као и да би Европа требало да се подели на три дела. Прву Европу, чиниле би богатије западне земље: Немачка, Француска, Ирска, Аустрија, Италија, Шпанија, земље Бенелукса и Скандинавија. Улога и место В. Британије је неизвесна. Лондон би могао да буде део ове приче или као самостални чинилац (заправо продужена рука САД у Европи). Друга унија названа је Нова Европа са чланицама Естонијом, Летонијом, Литванијом, Чешком, Словачком, Пољском, Мађарском, али и Хрватском и Словенијом на југу, преко којих би „католичка источна Европа“ имала излаз на Медитеран. Атлантски савез би, према пројекцијама Американаца, требало да има контролу над овим делом Старог континента. Постоји и идеја припајања Војводине „Новој Европи“, уколико се оствари пројекат отцепљења од Србије. Трећи део Европе, заправо би биле чланице Евроазијске уније, чије темеље је већ ударила Русија. Поред ње, такозвану православну унију би требало да чине и Украјина, Белорусија, Грузија, Молдавија, Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија, Србија, Црна Гора, али и БиХ (превагу ће однети постојање Републике Српске). Када је Албанија у питању, процене су да ће Тирана и даље остати под патронатом НАТО и САД. По овом сценарију, Румунија и Бугарска ће због финансијске кризе бити „пуштене низ воду“ од стране Запада и препуштене утицају Москве. Сличан пут чека и Грчку, која би за коју годину чак својевољно могла да изађе из ЕУ и окрене се Русији као партнеру, што је недавно, као могућност најавио и „чувени хуманитарац“ Јошка Фишер. Да ли су ове пројекције остварљиве? Наравно, ако се у обзир само узме чињеница да је још седамдесетих година прошлог века постојао сценарио о разбијању Југославије. Политичка ситуација у Србији је таква, да ће домаће елите покушати да Србију угурају у последњи вагон (за стоку и багаж) „Нове Европе“. Или ћемо шансу потражити на Истоку и сарадњи са Русијом, с обзиром на то да је Игор Панарин, отац модерне руске дипломатије и идеје Евроазијске уније, замислио да једна од четири престонице овог савеза буде и Београд… С друге стране, све би требало додатно да нас забрину тежње владара из сенке да државе гурају у велике супер-уније, што би могло да буде само међупериод ка стварању једне светске супер-државе. А. Димитријевић