Прочитај ми чланак

СТРАТЕШКО ЈАЧАЊЕ РУСИЈЕ на Блиском истоку

0

Нови споразум потписан са Египтом омогућава Москви кориштење одређених египатских војних аеродрома.

Русија и Египат потписали су споразум којим се Москви омогућава кориштење одређених (према договору) војних египатских аеродрома, а египатско ратно ваздухопловство моћи ће, по потреби, користити руску војну ваздухопловну базу у Хмејм у Сирији.

Египат осим тога купује и додатне количине руског наоружања, попут два носача хеликоптера, а своје ће пилоте моћи обучавати у Русији. Египатски председник Абдел Фатах ал-Сиси (бивши генерал) његује врло блиске односе с Русијом, поготово због страха од ширења ИД-а на Египат, а Либија је означена као место одакле је Египат угрожен, пише Јутарњи.

Прије неколико дана у Москви је пак боравио судански председник Омар ал-Башир с којим је разговарано (договорено?) о руском војном присуству и у тој немирној афричкој земљи и значајној куповини руског оружја. Башир је чак затражио од Руса помоћ, у Судану, против САД-а. Русија тако додатно утврђује свој политички и војни положај у том дијелу свијета. Наиме, након ангажмана у Сирији, гдје је практички истиснула САД те свом фавориту Башару ал-Асаду осигурала опстанак, Русија се потврдила као важан па и пресудни међународни играч, без којег се не може ништа одлучити.

Тартус у Сирији

Владимиру Путину таква се улога Русије свиђа те је одлучио проширити свој утицај у региону. Наиме, Русија је ревитализирала стару совјетску базу у Тартусу у Сирији, гдје је већ стационирано око двије хиљада руских војних стручњака и специјалиста, изградила војни аеродром у Хмејмиму те још двије мање базе, Шајрат код Хомса те ал Камишли на тромеђи Турске, Сирије и Ирака. Сада је председник Башар ал-Асад у знак захвалности омогућио Русима да се прошире на тамошњу највећу луку Латакију.

Њему је посве јасно да без Руса не може остати у седлу, а мора исказати и своју доброхотну захвалност. Но, како каже руски војни аналитичар Александар Гољц за ББЦ, њему није јасно зашто је то Русији толико важно. Он сматра споразум с Египтом више симболичним него ли рационалним. Русија овим доказује, прво себи и својој јавности, да се етаблира у међународној политици, али шаље поруку и Западу да се неће тако лако макнути с тог простора.

Сфере утицаја

Наиме, сада када је Сирија више-мање апсолвирана (ту може једино доћи до лома међу савезницима Русијом, Турском и Ираном због тамошњих Курда или подјеле својих сфера утицаја у тој земљи), сматра се да би се ИД могао пребацити у Либију гдје је ионако ситуација врло ровита. Египат је дозволио и руским ловцима, али и бомбардерима, прелијетање и кориштење војних аеродрома, а разлог би једино могла бити ескалација либијске ситуације. Но, Русија тамо подржава генерала Халифа Хафтара, владара истока земље, који би желио постати нови Гадафи. Често га угошћују у Кремљу, а Руси га снабдева наоружањем али и политичком подршком, која може бити кључна у борби која се очекује у тој земљи. Али, питање је колико то руско ширење и војна присутност може имати користи али и посљедица по Русију.

САД им није рекао истину о вежбама

Руски министар вањских послова Сергеј Лавров одбацио је захтев САД-а да прекине везе са Сјеверном Корејом. Лавров је рекао како се чини да САД провоцира Пјонгјанг те да верује да је притисак санкцијама исцрпљен, пренело је министаство спољних послова. Рекао је како је влада САД-а завела Русију везано за планове о заједничким војним вежбама с Јужном Корејом: наводно су му амерички дужносници приватно рекли да неће бити вјежби прије прољећа, а након тога су два пута одржане у јесени и још се једне планирају за просинац. Русија се тако прикључила Кини у стајалишту да је за стабилизиранеј Корејског полуоострва потребно да се Северна Кореја уздржи од тестирања, а Јужна Кореја и САД од војних вежби.

Наиме, многи истичу да Русија нема довољно развијену “океанску” флоту која би морала стално боравити у базену Средоземног мора те недовољан број прије свега квалитетних носача авиона. Осим тога, руска флота би могла имати и логистичке потешкоће, јер – сетимо се – када је носач авиона Адмирал Кузњецов с пратњом пловио према Сирији, еуропске медитеранске земље нису омогућиле “танкање” руских бродова у својим лукама.

Но, Русија је у јако добрим односима с Израелом те се тренутно може рећи да је уистину главни играч у регији и у великој предности пред САД-ом, који је оптерећен Сјеверном Корејом. Русија је, наиме, склопила важне споразуме с Ираном о прелијетању њихова територија, а потписан је и споразум о испоруци великих количина оружја, између осталог и противракетних система С 300 и СW 400 (што мало нарушава односе с Израелом). Те системе од Русије купила је и Турска као једна од кључних чланица НАТО-а.

Но, подручје Северне Африке и Блиског истока није једино на које Русија рефлектира како би појачала своју политичку и војну присутност. Посебно су стога важне руске војне базе у више земаља бившег СССР-а – Белорусији, Таџикистану, Киргистану, Казахстану те Арменији гдје су њихове постројбе распоређене уздуж турске границе. Руска војска присутна је на подручјима Молдавије и Грузије, али и на одметнутим територијима тамошњих парадржавних творевина Придњестровља те Абхазије и Јужне Осетије.

Нема Боке Которске

У Европи Русија тренутном има само ‘хуманитарни центар’ у Србији, у Нишу. Русија од Србије већ дуже вријеме тражи да се тој бази да исти статус као што су у тој земљи добили представници НАТО-а. Русија се након “губитка” Црне Горе (њима су прије уласка у НАТО нудили милијарду долара за базу у Боки Которској) држи Србије, а неки њихови војни стручњаци говоре како би им “појачана” база у Нишу добро дошла јер би из ње могли контролирати америчке базе на Средоземљу.

Осим тога, Руси обнављају бившу совјетску базу Цам Ранх у Вијетнаму те неколико запуштених совјетских база на Куби – Лоурдес, Сиенфуегос, Нароко те Хуанелу, али ваљда неће бити нове кризе.