Прочитај ми чланак
Два џипа накрцана експлозивом 22. маја залетела су се на пијацу у граду Урумћи у кинеској провинцији Шинђијанг, усмртивши 31 и ранивши више од 90 особа.
Нападачи, сматра се ујгурске националности, најпре су бацили бомбе, а затим и дигли у ваздух возила у којима су се налазили на пијаци коју користе углавном становници кинеске националности.
Прошлог месеца у нападу експлозивним направама испред железничке станице у Урумћију погинуле су три особе, од којих су две биле нападачи, а повреде је задобило 79 људи.
Пре само неколико месеци, десет ујгурских сепаратиста наоружани мачетама извршили су бруталан напад на цивиле на железничкој станици у граду Кунминг на југоистоку Кине, хиљадама километара далеко од Шинђијанга, када је погинуло 29, а рањено чак 130 људи.
Крајем октобра прошле године трочлана ујгурска породица залетела се у аутомобилу са канистрима пуним горива на улаз у Забрањени град у центру Пекинга усмртивши себе и још две особе.
Ујгурски сепаратисти тиме су ставили до знања властима да њихова борба неће више бити ограничена само на Шинђијанг и послали ледену поруку да кинеско становништво више нигде у земљи не може да се осећа безбедно.
Међу већим нападима у самом Шинђијангу од посебне симболичке важности био је атак на пограничну полицију који је извршен 2008. године у граду Кашгар, свега неколико недеља пред почетак Олимпијских игара у Пекингу. Том приликом нападачи су камионом и ручним бомбама покосили вод полицајаца који су ненаоружани трчали дуж пута у склопу редовне обуке.
Годину дана касније, у истој провинцији избили су вишедневни сукоби између Ујгура и Хан Кинеза у којима је, извештавају поједини медији у Азији, настрадало око 200 људи.
Етничка и политичка ситуација у Шинђијангу
Провинција „Шинђијанг – Аутономна ујгурска регија“, како гласи њен формални назив, налази се на крајњем северозападу Кине и има популацију од скоро 22 милиона становника.
Са површином од чак 1,6 милиона квадратних километара, она је највећа административна јединица у Кини. Поред великог пространства и чињенице да географски дубоко задире у централну Азију, њена важност лежи и у томе што је богата нафтом и природним гасом – Шинђијанг је највећи унутрашњи снабдевач Кине природним гасом.
Ујгури су народ исламске вероисповести који говори турско-алтајским језиком и броји око десет милиона припадника. Иако су етничка група значајне величине, услед политике насељавања Хан Кинеза коју неколико деценија спроводи држава, удео Ујгура у укупној популацији провинције која носи њихово име све више пада. Он сада износи око 44 одсто, док Хан Кинези заузимају чак 41 посто.
Ујгури се жале да кинеске власти гуше њихове религијске слободе и дискриминишу их у запошљавању. Последњих година, тврде они, чести су претреси жена које носе вео, малтретирање мушкараца који носе дужу браду и привођење особа у чијем поседу се пронађу исламски верски текстови.
Страх и забринутост у вези са будућношћу
Судећи по чињеници да већину напада спроводе хладним оружјем и импровизованим експлозивним направама, може се сматрати да су ујгурски сепаратисти још увек слабо опремљени, а када се узму у обзир неуспели покушај отмице авиона 2012. године и неколико атака у којима је погинуло више нападача, него нападнутих има основа за мишљење да су и лоше обучени.
Они, зато, још увек не представљају снагу која може да се дуже и озбиљније носи са кинеским службама безбедности.
Ипак, у Кини се шири страх међу становништвом јер расте број напада и проширује се географски дијапазон деловања ујгурских националиста за које се верује да прижељкују формирање независне муслиманске државе Источни Туркестан. Осим тога, за разлику од пре неколико година када су углавном циљали полицију и друге државне структуре, они сада врше сурове нападе на невине цивиле.
Такође, кинески војнополитички коментатори изражавају забринутост да ће даље повлачење страних трупа из суседног Авганистана олакшати обуку и снабдевање ујгурских сепаратиста, те довести до интезивирања њихових напада на снаге реда и обично становништво.
Највећу бригу изазива могућност да би смањивање обима војних операција у Авганистану могло да ослободи део тешког наоружања у рукама муџахедина за продају ујгурским сепаратистима, те омогући њихову неометану обуку у прављењу разорнијих и поузданијих бомби и мина, као и трансфер знања и технике за израду тешко приметних појасева са експлозивом који су намењени за самоубилачке акције.
(РТС)
